Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 18 ЗА 1883.

џеп то је било наотице, у расејаности. та ви знате, да смо ми Чивути расејани по целомсвету.

Доказао му је. — Ви сте ме превариди. Ономад сам купио код вас сат, који не вреди пи луле дувана. — А како то, молим! — Ето, ишо је само по дана, па је стао. — Е мој господине видите како грешите! Пробајте ви ићи по дапа па да не станете.

Французи су најбоље каламбуристе Гласовити кардинал Јапзоп дође једном у Лијон, одседне у гостионици, али ту му је било „дуго време." — Он заиита: „Имали каква странца, који би са мном ручао?* Одговорише му да је ту славни књижевник ВоПеаи. Кардинал га учтиво позове и ВоИеаа седе с њиме да руча. Кад су се мало боље познали почеше се и шалити. „Али за бога господине" — рече кардинал — „ви имате траљаво име. Боље би било да се зовете Вотп (пи вино), него што се зовете ВоПеаи (пи воду)" —- ВоИеаи сад тек запита кардинала за његово име и кад је чуо да се зове Јапзоп онда се опет он поче смешкати. „Бога ми, та ваше је име још траљавије. Каио можете трпити то име. Много би паметније било да се зовете Јеап Гаппе (Јован Брашно), вего што се зовете Јеап зоп (Јовап мекиње)."

На путу. А. Хоћемо ли ићи доле да спавамо? Већ је скоро десет сати. Б. Нећу још; — не спава ми се. А. Ти си нешто забринут. Ваљда премишљаш: шта сад ради твоја жена. Б. А, то не премишљам, јер м о знам као да сам у боб врачао. — Она се сад лепо карта. Негч премишљам: шта сад раде моја деца.

Позив на претплату, Позив на претплату, то вам је песма никад не испевана. Истина стара песма, али се понавља свака три месеца. Али што је ко дуже пева све му је већа дика. И публика је наша дика, — а та дика и ако споро расте, ипак је све већа и већа. Она, истина, још и сада пушта да „Стармали" по мало грца, али му не да, да се удави (а то данас више вреди него милост, мал, не реко чија.) И тако ћемо ми да запливамо и у другу половину ове године. А пливаћемо и од сада уз воду, док год та вода не пође током, којим треба да иде. — Ово је речено у место програма, који и тако није потребан међу старим знанцима. Што се тиие Орбије, уверени смо да ће по Још се могу добити сви бројеви

неке наше бројеве и од сада гутати ноштанска и виделовска помрчина; али смо тако исто уверени, да то дуго трајати не може. Што више дописа од једномишљеника из Србије, што већи број преплатника оданде (па ма сваки трећи добијали) то ће бити већа, уредништву морална, наклади материјална помоћ — и доказ, да наш духовни живот ни у шали ни у збиљи не верма границе, које су на мапама разним бојама нашаране. Уредништво „Стармалог." Добро рече уредпик, да јепублика наша дика. А тачна претплата је опет дикина дика (и „Стармалово" животно питање) — за то не дајте да запевамо: Море дико, где си за толико? А још би горе било, кад би морали рећи: Наша дико наша неприлико! Цена је „Стармалом" од јула до краја године 2 фр (за Србију и друге крајеве 5 динара) а за три месеца 1 фр. (2 4/ * дин.) Скупитељима дајемо радо рабат 10 о/ о од скупљене претплате, и молимо свакога да се заузме око скупљања претплате. Наклада -Стармалог" штампарија А. Пајевића у Н. Саду.

Новије књиге и листови које уредништво добије у замену. Књижара Браће М. Поповића код св. Саве у Новом Саду, послала нам је на приказ своје нпјновије издање: „КОЛО' из „ђачког растанка Бранка Радичевића, за гласовир просто по мелодији написао Др. Јован Пачу, Цена 80 нов. Насловни лист има слику Бранка Радичевића, у оквиру народне тробојке. Шада и сатира од Абуказем! свеска 5. Издање књи" жаре Јоцића и друга у Н. Саду 1883. цена 40 н. Три проћоведи Самуила ПантелиЋа архимандрита Хоиовског. у Н. Саду штамнарија. А. Пајевића, 1^83. цена? Српске нар. песме. I. Иво Сенковић и Ага од Рибника, Са седам слика од проФ. Вл. Тителбаха. у Београду у краљ. српск. држ. штампарији 1883. цена 1г\ новч. Соко. Илустровмнн лист за младеж. Излази у Београд сваких 15 дана. Цена до краја године 4 динара. Уредник Драг. Дамјановић Власник Љуб. Бојовић. Правила. „Вел. Бечкеречке српске занатлијске Задруге." (превод с мађарског). (Правила ова — овако удешена — несме нико употребити без допуштења од задруге ове.) У Новоме СадЈ, штампарија А. Пајевића. 1883, Ктитори и приложници, православне српске цркве суботичке од најстаријих времена до данас, као и исказ о ста* њу Фондова и Фундација, што стоје под руковањем правцрквене општине суботичке Саставио Ђуро Гојковић, народни учитељ и црквено -општински бележник. (У место споменице приликом свечаног освећења капеле, коју је правосл. срп. црк. општина суботичка подигла народним добротворима Јовану Осгојићу и жени му Терезији роЗ>, Зозук на Петров дан 1883, У Новоме Саду штампарија А. Иајевића 1883,

Стармалог" од почетк! до данас.