Стармали

„Стармали" излази трииут месечно. Годишња дена 4 ф . — ногодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и цруге крајеве 10, — 5, — 2 1 /.ј динара. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; гдавни сарадник Абуказем. Издаје штампарија А. ПајевиЕа у Новом Саду. — Рукописи се жиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапоучс, \У|еп IX. 1*огсе1апца88е 56.) — Иретплата и све штв се тиче администрације, штампарији А. ПајевиДа у Новом Саду.

Искушење, Кад погледим дућане С трули фабрикати, „Д в а е с т седам крајцар а { ' Где пише на врати. Захрђане иглице, Паучински конци,Чисто б' и ја викнуо: Живио Лстоци ! Кад погледам бутике Спиритове ере, И у љима смрдљива Вина и ликере; По сирћету пливају Витријолски дроњци, Чисто б' и ја викнуо: Живио Жстоци! Кад на житној пијаци Гледам оне браде, И фаличне мерице, Којима се краде, Ту се таки кидају Мог стрпења конци, Чисто б' и ја викнуо: Живио ЈТстоци ! Кад се сетим меница Што их ђ ав( > вез'о, Што кукавце раздиру Са двајест пер мезо; Кад ми дођу још на ум Лажљиви сведоци, Чисто б' и ја викнуо : Живио Истоци !

Па кад узмем новине, Безобразлук пусти, Две три речи прочитам Па ми већ за,густи. Та то нису новине, То су маминовци, Чисто б' и ја викн,уо: Живио Жстоци !

Бамбус.

Шетња по Новом Оаду. СКУ. Реч „еманципација* преводимо ми Срби са „о слобођење," и пошто знам, да у Угарској влада „еманципација Чивута," дакле „ослобођење Чив у т а", то сам ја унапред знао, да ће и они Чивути Тиса-Есларски, што оу ону хришћанску девојчицу „кошер" учинили, бити ослобођени. Камо срећа да дочекамо једанпут и ,еманципацију Срба," те онда не би Милетића због „харамије" осудили на годину дана затвора, а затим због ненапијане здравице на пет годпна; Стева Поповић не би никад добио предикат Вацки; Корнел неби због оне лирске песме у ајмашкој порти мораоићи на шест месецина Сомборски Парнас, — него би онда државни тужилац док аз ив а о, да „харамија" у Угарској није увреда части; да уређивање „Заставе" није смртни грех; да неизговорене здравице нису никакав преступ; да рђаве песме не потпадају под криминалан, него само под цивилан суд критичарски и т. д. Али како ћемо се ми Срби еманциповати, кад ми немамо у средини својој тако паметног човека и женијалног јунака и ослободиоца, као што је — Ротшилд, који својом храбром мишицом као Муса Кесеџија мегдане дели на берзијанском пољу. Јест, јест, Ротшилд је заиста Кесе -џија, јер кесе играју код њега главну улогу. Барем да нам се роди какав нов Краљевић Марко, те да стане ора-

Година VI.

Бр. 21.

У Новом Саду, 31. Јула 1883.