Стармали

„ОТАРМАЛИ* БРОЈ 1. ЗА 18б4.

3

* * * Зм Један Германов п р о т е ж е', жели да се избор бечејског проте што дуже протеже. * * * ^ Давида Старчевића и оее друге бирају за посланике на валповачкој чарди. Биће зацело верифицирани. Аб.

Наша новија лирика. (На коју је „Летонис" заборавио). — Куц, куц! — Слободно! — А, ви сте Шандоре! Немојте ни говорити за што сте дошли, ја ћу погодити. Дошли сте да вам напишем, као и сваке године, честитку за „нову годину". Добро дођите сутра, а ако ми Муза ујутру буде наклоњена, ја ћу вам написати. Добри мој Шандор, разносач „Заставе" препоручи се и оде, а ја телефонирам Музи да дође што пре к мени, имам нешто посла с њоме. Она одмах похити к мени онако неумивена и неочешљана, као што је у онај мах била, кад сам ју ја телефоном позвао, дође к мени, пружи ми неку захрђану лиру са пукнутим жицама и ја отпевам овај Поздрав на нову годину 1884. Све се мења, све на свету, Па и лето дође ново (Ал никако да нам дође Златно доба Душаново!)

У ш т и п ц и, Ч- У Бечу ухватише грозне убијце браћу Шенк и Шлосарека, који су м у ч к и убијали невине особе. Канда су се угледали на неки извесни преки суд! * * * © „Турски народ" вели (у бр. од 31. дец.) на другој страни листа: „Ко не поштује светог патријара Германа, тај не почитује ни свету веру православну,* а одмах на идућој страни доноси „јавпу захвалност" карловачког плебаноша Герману, што је поклонио 100 ф. карловачким католицима. * * * = Идући варошкој кући у Н. Саду пролази човек поред новоотвореног парног купатила. Но, од сад ћемо се тек моћи знојити, кад идемо у варошку кућу да платимо п о р ц и ј у! * * * □ Старчевићеве пришипетље бацаху се на посланика Лончарића јајима. Штета, колико би се из тих јаја могло младенаца хрватских излећи (ако су т. ј. та јаја били мућкови.) * * * х Где су до ове године клали касапи телад и јагањце на сред пијаце новосадске, сад се хвала богу не просипа више к р в него в о д а, т. ј. сад је ту ново и лепо купатило, те је милина онамо отићи. Бадава није крв вода! * * * д Горња кућа је и опет одбила предлог закона о браку између Хришћана и Чивута. Даклем неће им се при венчању певати: „Израјиле ликуј!" слови: „Немојте ви за то мислити да је она српски заборавила, — она се уме и српски богу молити. Де Јулча, очитај оченаш." Јулча је била послушна, очита српски оченаш, али са таким маџарским акцентима, да би мени много милије би .10 чути од ње маџарски „тш а1 ;уапк" али са српским акцентом. „0, па то је лепо, то је баш лепо" рекох ја загледавши се у високу кулу Ф. . . ,е православне цркве, поред кога смо места баш онда пролазили и преко кога су баш онда црне вране прелетале. „Е, Јулча, морам те пољубити, кад си тако добро дете." И ја Јулчу пољубим, а она мени направи „пукл". „Зна она и декламовати српски!" „Е, да? — па онда ћемо је после нодне замолити, да нам што лепо декламује" уздахнем ја, јер нисам ни мало жељан био да чујем Јулчино деклаиовање. Ја сам хтео да ми време пријатно прође, за то сам рекао детету да се сигра са мојим пинчом Азором, да види како уме лепо апортирати. Тиме сам отворио детету ново и шире поље делателности, а ја сам с мајком разговарао о Кулину бану, ако не баш о њему а оно тако нешто на ту ворму. Она ми се истина, није ништа тужила, али ја сам ипак увидео да она доста траљаво и оскудно живи, да је после њеног мужа остало доста дуга и т. д. Ја јој нисам говорио, да ни код мене не стоје финансије много боље; јер ако почнемо о томе, онда боље да

Па и бан се променуо, Те Хрватом капу кроји — ————■^——рнисмо ни почињали. Него ти ја окренем у шалу, на коју се гђа Медићка није много смејала, а то цигурно за то, што ни мени сад шала није од срца ишла. У то дођосмо до штације Ч. — Ту ће се нека бурад у лађу товарити, а то ће трајати по сата. За то ја изиђох из лађе да мало протеглим ноге. „Господине, молим вас причекајте мало, сад ћу ја доћи!" тако ми викну један женски глас. Познао сам таки ко је. То је снаш Фема, којој сам ја У суду велику љубав учинио. Њен је процес некако запао био међу последње, али она ми је једнако долазила и обећавала „лепу јабуку" ако ја израдим да се њен процес што нре сврши; кад ми она обећа „лепу јабуку" ја сам одговорио: Само нека буде срчика; па помишљајући на ту срчику, извукао сам њен процес од доле, па сам га гурнуо тамо где ће брзо на ред доћи. И заиста њен се процес лепо сврши; а ствар се тицала неких 30 ланаца салашке земље, — даклем могла би ми бити благодарна. Док сам ја тако премишљао, ево ти снаш Феме па мене у руку: Господине, фала вам на вашој доброти! Ја сам рекла да ваша јабука не фали, па ево што сам обећала. — — И она ми утисну у руку нешто округло у лепу танку артију замотано, па онда брзо побеже. Сад је већ други пут зазвонило и ја се пожурим у лађу. Ту одмотам артију, мислим бог зна шта ћу у њој наћи, — кад оно, ни више ни мање, него једпа лепа срчика јабука. Е, виш ти кује једне! Та то је неки виц, неки пркос. *