Стармали

80

„СТАРМАЛИ* БРОј 4, 8А 1884,

У Париау имају сад неке новине, које се не штаипају него се говоре. И о томе се прича као о неком чуду. (У Београду има таких новина више.)

ђацима српске новоеадске гкмназије сад су забранили читати „Заставу." Но то је само зато, да се српска гимназија разликује од мађарске, у којој неиа те забране.

Онај исти судац у Пешти, пио је невину жену задржао по године у апсу, зове се А п а т и. — Ја држим да је њега родила давно код нас позната а п а т и ј а према захтевима правде. Није дакле вајде само сина казнита, пего би требало прочеруиати мајку, која таке синке рађа. 11ишу нам из Карловаца да сад Њ. Наименованост ни ноћу не скида црвен појас са себе. Боји се да ће пући од једа, шго не зна ко ли се то крије под називом „Стари саборлија." Из Енглеске јављају да сад тамо по фабрикама мишеви послују као раденици. Сигурно је какав Енглез био у нар. архиви у Карловци, па јв ту моцу оданде пренео у свој завичај. И 3 Ш К 0 л е. (Истинито). Учитељ. Децо, запамтите, да се торба каже мађарски »ташва" (1азка). (Сутра дан). Учитељ. Но. Перице, какосе зове мађарскиторба? Перица. Зове се . . . зове се . . . в а љ у ш а к. — Сад сам спашен! — шапуташе он — Сад хајдемо к царици. * * Царица Катарина била је у свом двору, у друштву херцегиња Дашковљеве, Шарториске и других, кад јој јавише да је дошао банкар Сутерланд и да моли хитно да га царица таки прими. — Шта ли је то тако хитно староме плеспивом новцоберу, кад нас тако у невреме узнемирује — рећи ће царица и даде знак да га пусте урутра. Са Сутерландом уђе и Зубов и Жирардет. Сутерланд паде пред царицом на колена вапијући: „Милост, светла круно, милост!" — Шта ти је, драги Сутерланде — запита Катарина зачуђена, — за кога то тражиш милости ? — За себе, светла круно, за себе. — Ја те не разумем. — Ваше је Величанство издало страшну заповест његовом госпоству. . . — Зубову ? — Заповест, да. . . — Да га испунимо, — прихвати Зубов — ево највишег писма којим ми се то у дужност ставља. Царица погледа своје нисмо, таки гапознаи— прсне у смеј. — Тебе да испуне, драги Сутерланду? Тебе?! А зар ти ниси и без тога доста пун. Не, то нећемо чинити. Ми

Тајна из подрума „Дете, децо, узмите овај бокал па га наточите до полак вином, али да нисте више усули" рече отац својим синовима. Они одоше, али како је у подруму доста мрачно било, успу и преко мере. Шта ће сад ? Старији као паметнији, брзо се досети и предложи, да сувишак отпију. Док су могли, они су пијуцкали; кад даље није ишло, пођу на поље и ако је још било више од полак. Отац узме бокал па им рече: „Шта сте толико радили, па — гле — још сте и више донели, него што сам вам рекао". „Е, колико би тек било, да нисмо отпили!" извињаваше се најмлађи међу њима.

Ох, грозна, судбино! На прозору свом стоји Слушатељ права млади, Танане брке глади, Лепом се надом слади. Сећа се прошле ноћи И оног ејајног бала, Сећа се како ј' дивна Лепојка она мала-.

се на против надамо дочекати од тебе још доста услуга Него, да ти се разјасни ствар. Сећаш ли се да си ми лане поклонио једног лепог белог капова, које сам псето ја врло волела. За спомен да сам га од гебе добила, ја сам то псето звала твојим именом: Сутерландом. Али „кукавни Сутерланд" није могао да издржи нашу климу и јуче је мањкао. Њега се даклем тицала моја заповест која је гласила да се Сутерланд испуни. Банкар је душом одахнуо. Осети се као да је на ноново рођен. Дије имао довољно речи да благодарност своЈУ изрази, — само је стајао и сузе отирао, — сузе радости. Сад се неспоразумљење разјаснило. Зубов се окрену Банкару и ПЈшшапу му: Мило ми је што се овако завршило. Али ви ваљда остајете при речи, јер као што видите, у м °ј°ј је власти било да царичину заповест без одлагања извршим. Банкар махну главом у повлад. А ти старче — рече Зубов Жирардету — ти нећеш свој занат на живим људима вршити. Али за то ћеш добити давно жељену титулу: дворски испуњач животиња. Он је то и добио и кад је то добио, држао је да је он најсретнији човек у целој Русији. Но ипак је био неко и од њега још сретнији, ато је био Самујило Сутерланд, кога у мало што не испунише дуваном и памуком, а који се из те опасности тако сретно извукао.

)