Стармали
? ,стармали " врој 6. за 1884.
43
за тренутак и хлеба и воде лишити, пак ће он по свом најбољем уверењу и савести препоручивати бирачима на кога да гласају. Или ће се кренути учитељ, којег комунална школа храни, те је дакле потпуно слободан и може да исповеда начела каква хоће, те ће он искупљени народ ([у присуству вице-солгабирова) да поучи, ко је најспособнији за сабор и коме ваља народ поверење своје да поклони. Исто тако ће и други чиновници (којима ће господин шеф канцеларије и звања у таке дане драговољно дати „урлауба") заићи око главних људи у селу и у вароши, те ће се позивати на то, што су и они сами Срби (чиновници), па ће бирачима саветовати: куд ми, тамо и ви за нама, јер и ми смо Срби, као и ви! Даклем је цео апарат готов. Ствар је у реду, посланике имамо већ у џепу. Нашто дакле дангубити, кад ће то већ ићи као намазано! А, бога вам, колико оно година има већ од К осовске пропасти? Боже мој, давно ли је то било, већ смо скоро и заборавили! Аб.
У ш т и п ц и. §. Даклем и Абердар постаде заиста министром у Београду! А има ли тај Стојан Новаковић ј о ш којег шогора? * * * □ „Матици" је поднео, као што читамо у извештају, један политехничар члапак под насловом ,П а б и р ц и о „г в о ж ђ у и- До сад се говори— То баш не кажем. — То немој ни рећи. Ил' имаш што против његова карактера ? — Боже сачувај, шта више држим га за поштеног човека у сваком погледу. — Па шта имаш врага против њега, те тако развлачиш обрве кад говориш о њему! — Част му и поштење, али има он ипак неке мане због које не би волео да сам му жена. — А шта је то? Па дед реци! Каква је то погрешка. — Па то што је л у н а т и к. Кад је пун месец, а он ноћом скочи из кревета, па са отвореним очима обиђе сву кућу, гунђа којешта, па ако не склоне испред њега сабљу пиштољ онда сечо и лупа. Бојим се да ће једаред у сну убити и жену. Он сиромах наравно није крив, ал не може се ни излечити. — Није него још нешто! То је сплетка! Кад је човек младожења, сваког ђавола говоре о њему. Само што се све не верује. — Ја кажем како знам. Добру ноћ! Старац се опет забринуо и замислио се о томе шта је од Летића чуо. То би зло било! Па ако је истина, може још убити ту сироту женицу у свом лудилу. То морам ја извидити, па ако је истина, онда је крај, неће бити ништа од сватова; — тако је мислио он у себи.
ло о пабирцима кад је о грожђу реч, а сад се већ и гвожђе пабирчи. * * * ^ Ма да Панчево лежи подалеко од Новог Сада, ипак нека се нико не чуди, ако кажем, да се Новосађани са Панчевцима могу руковати. (Ено читајте у панчевачком листу, да је онде на парастос једног народног добротвора, Т. Кутуза, дошло само 3 човека! Па зар се не би могли Новосађани с Панчевцима руковати!) * * * О Даклем у Београду се повампирило напредњачко министарство, и то наскоро после своје с м р т и. Но ми знамо да вампири обично огрћу бео ч а р ш а в. Па како би било да им се који ч а ршав даде; ваљда није Книћанка све потрошпла! ^ & * — Н^, треба ни то заборавити, да је против ! вамп ира добро средство — глогов колац. * * * 5 У једном листу излази штампарска погрешка: Уместо „Његова наименованост" стоји „Његова најмљенованост". * * * 'Ц- Читали сте, шта је све Стојан Новаковић, наказивао сараднику „Норд. А. Цајтунга" ; сад сте ваљда љубопитљиви, шта ће Бизмарк изказати уреднику „Видела", док овај оде да га интервјувира. (Велики политичари и дипломате имају, знате, обичај да своје намере обесе о нос каквом писарчићу из света, баш као и наш Стојан што учини!) Чика-Стева није никоме говорио шта јео мајору чуо него, кад је једном био пун месец, а ђурић је баш био код њега, задржи га старац код себе. Све до поноћи су се играли пикета, и прилично пијуцкали неко лако бело вино, а за тим мурече да преноћи код њега [бар ће се поразговорити, док им не дође сан на очи. ђурић прими предлог и опи мирно пођу спавати. Чика Стева је наскоро угасио свећу, и пушећи па своју стиву лулу пажљиво је посматрао свог „шлафколегу" који је спаво тамо на другом кревету. Месец је сјао^ .у потпуноЈ својој лепоти и зраци су падали баш на јорган ђурићев, а чика Стева је лежао на другој страни, куда месечева светлост није допирала. Наједанпут се подиже јоргањ полагано. Мајор пружи најпре једну, затим другу ногу из кревета; укочено отвореним очима гледа у наоколо, на онда сасвим изађе из кревета. Пажљиво и лагано стане на ноге па опет седне, сагне се па се опет исправи, и онда пође управо Чика Стевином кревету. А Чика Стеву пробио ладан зној па чисто не сме ни да дише, него се укочио па чека шта ће ту све битиИстина је дакле да је ђурић месечар, ипак није лаго она брбљов! —