Стармали

' „СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1884.

Ако ко снева да се шетао Бечком променадом близу му је кифус (ди је добро пиво) — Али — ако ко снева да се шетао Новосадском променадом: близу му је : Тифус.

Ако Бизмарк снева да је Русија ушла у алијансију; нека сецује на лутрију. Али — ако ко у Бечу то исто снева, нека се чува лутрије.

Ако који силеџија снева да је громовник. Сан ]с лажа. Али — ако цео народ то снева бог је истина. Кад бербери сневају Анђелића: биће нешто скоро. — Кад Анђелић снева бербере: биће још скорије.

Ако к ји богаташ српски снева да га сврби длан значи да ће примити новаца. — Ако .,Стармали" снева то исто, значи да има много вересије.

Окромно питање, У „Застави" стоји, да ће сепозоришна пресгава сутра у суботу почети у б 1 з сахата „з бог јеврејског концерта*. Пошто нам је врло добро познато, да ни ј е д а н једини .Јевреј, т. ј. Чивутин, не долази у српско позориште, то питамо управу позоришта, од куда је то, да се према Јеврејима има обзира, а према пр етплат ницима Срб^има не, него се ови због Чивута инкомодирају да пре времена остављају своје дућане и друге послове. М. з. о. Многи претплатници Срби који неЕе иНи ни суделовати на чивутском кондерту.

Држи рачун. Море Жарко! кад си већ и те нове чакшире подерао, та тек што си ји почео носити? Та јуче у два сата после подне отац, одговори Жарко, и тако због те наивности, мину га казна, која је била већ извесна. ђ-

Љуто се преварио. Неког приличног муктаџију позове једном комшија на вечеру, на коју се овај драгом душом одазове. Једва је чекао вече. Кад оде не затече домаћина дома, а домаћица га понуди у нутра, где је само девојче болесно лежало на креветцу. Домаћица замоли госта да јој опрости што мора у кујну, велећи, да муж тек што није дошао. 0 изволите само проговори гост гладећи леви брк, ја ћу дотле са малом Милевом

унтерхолтовати се, и домаћица се удали. Гост одма поче читати неки број „Турског народа" што је на орману стајао, па како се задубијо у те лагарије, и не слушаше шта девојче брбљаше. Најпосле навуче му се бело на очи, јер баш случајно је нешто прочитао, што ни у сну није сањао да може бити у том листу — извуче мараму из џепа, утре очи, па пређе детету и запита: а шта ви то имате у фуруни? Дете и опет пружи прст на фуруну и рече као и пре: а шта ми имамо тамо." Кад и на друго питаље не доби од детета одговор, поче се по соби шетати, и на последку помисли у себи, а шта би у фуруни друго и било осим печења, а на то је био пишман. На последку дође и домаћин извини се што је дуже остао г и седну за вечеру. Гост све примизгије, рад је печења. Јела редом дођоше, па и однеше. Кад већ и последње однесу, почну се разговарати о свачем. Кад гост види да више ништа нема. запита домаћицу: Шта ово дете све пружа прст на фуруну, и говори: „ал шта ми имамо," Жена се насмеши и рече: Та омацила нам се мачка, и иди дете у виле, мора се она са свачим фалити. Добро би било да су наново јела окренули. ђИз дечијег живота, Моја мала кћи ме запита пред божић. Је л', бабо. сад су материце јел? Па онда оцеви? да чедо моје! А имал' и дедови?

Мала Зора чује, како се лети сваки час пред вече виче: затварајте врата уће комарци. Једном запитати свог старијег брата: јел Жарко, јесил ти јачи од комарца?

Хитра досетка Једном ће проћи неки солдати кроз једно село, ј па ће ту случајно и преноћити, те их разреде по квартири. Тако дође и једна бака у квартир код једне удовице. Кад је вечерао легне да снава. Домаћица урани, мете једну шунку у лонац да обари па ће онда у цркву моћи ићи. Бака опази шунку, увреба домаћицу кад је изишла на поље, па брже боље шунку у телећак опрости се са домаћицом, и оде на одређено место, где већ војска ,,марш берајт" стајаше. Жена чим уђе у кујну, таки опази да је шунка оладила, па терај за баком, и чим стигне одма капетану: Господине, тај солдат што је код мене ноћио, укро ми шунку. А бил ти њега пезнала да га видиш, запита капетан? А како га неби познала. Капетан стави момке у глиду, па пође са женом од једног до другог. Кад су били већ близу правог кривца, и кад виде већ да ће, га жена познати, брже боље зажмури на једно око. Кад дође жена пред њега. Капетан запита: Јел то? Та таки је исти и онај бијо, само није бијо на једно око ћорав. Е па ја ти не могу шта! рече капетан, па за тим: Рехс ум, форвертс марш! а жена се врати невесела кући. Ђурица.