Стармали

„6 т А рмали л број 8. за 1884.

У ш т и п ц и. §. „Српски глас* узима, да је донесени нови програм будапештанске конференције „плод размишљања и саветовања саме српске народне странке" — е па нашто онда Кикиндска општа конферендија кад је „српска народна странка" већ донела своје закључке?! * * * О Кад 40 чланова конференције могу по томе чинити ,српску народну странку," онда би могли примити и онај предлог синодског пројекта, да од сада буде на народном сабору само 40 чланова! * * * = Кад је предлог Миле Милосављевића о осигурању наших народних фондова на конференцији нађен за излишан, онда су нам без сумње излишни и фондови. * * * □ У Београдском Тингл-танглу показује со као чудо неки сејмен, који још није добио орден св. Саве. * * * А Један будапештански филолог наводи нове доказе, да премудра греческа реч „Ника" заиста значи п о б е д а. # * * □ Акције београдске „Народне банке" јако скач у. Само нек пазе да не сломију ногу, као оно акције „Прве српске банке. * * * * 4- Због неке брошуре, која се не допада господи напредњачкој у Београду, позатварали су неке, на које сумњају да су ју написали. Ш онда би најсигур-

није било, повешати или салветом удавити све оне, који знају писати, те ће међу њима зацело бити и онај злочинац што је брошуру написао. * * * ^ Папа се поплашио, да неће морати ићи и з Р и м а. Па шта ће му фалити! Шта фали Абердару, што је морао отићи из Рима? Ено му нуде у Београду министарску столицу; тако ће Стојан и папи наћи какво место у цркви, помоћу карловачког благослова. * * * 3 Иду нам и Цвети, кад многе шибамо врбицом да порасту. У Србији шибају господа народно стрпљење, не би л' порасло. * # * Само је опасно, што шибају тамо и р адик а л ц е; зар се не боје, да усљед тога и њихов број не п о р а с т е. * * # Па кад су Срби у Будапешти тако лепо мо • гли конферисати, зашто се не би онда могао и Карловачки сабор у Будапешти држати? Хотел „Хунгарија" би имао и за њега места ! * * * = Боже мој, да ли у хотелу „Хунгариј а" има келнера, који чисто вино Србима точе? * * * х Само се бојим да се конференција бирача у Вел. Кикинди, што ће имати да одобри нови хотелхунгарски програм, не сазове баш на великипет а к, јер тога је дана и сам Христос спаситељ морао горку чашу да испије ! А6.

„Е, сад мог белаја," рече Јоцика. Још ће се мрцина удавити. Гле, грца!" . . . Куд ће, шта ће већ дај изувај се, засукуј беле панталоне, па дижи барну. До душе беле панталоне малко ће се изгужвати, — ал шта ће. Спусти се дакле у бару. Ухвати за рукуницу па почне дизати. Таман се он успе из све снаге, а барна ђипи, па некако захвати и Јоцку, па пљес! с њиме у бару. „А мој побро, '.таке јаде ма'ни!" Једва сирома дође некако к себи од чуда големога, пак се диже из баре, ал' опази нека кола крај баре, а у коли неке жеске, које се све савијају од смеха. И барна окрену главу, и он гледи ко се то њима смеје. То је била Мицика и њена другарица. Кола зазврктаху мало боље, па око баре одоше управо у Г. А наш сиуома Јоцика ухвати свог несретног барну за кајасе, навије га, па терај натраг у Ириг. А да шта је знао сиромак. III. Пам ет у главу. Јоцика је ишао редовно у своју писарницу. Радио је као никад дотле. Читао је кад год би само времена добио,

па неке законике, неке наредбе и т. д. Само му је чело нешто увек суморно било, баш као што беху они облаци, што оног кобног дана направише ону проклету бару. Па неје се више онако ни облачио као пре, — напротив носио је са свим скромно одело. Ал' за то је сав свој дуг одужио. Прође тако богме читава година дана.Ј Једног лепог јесењег дана нестане вашег Јоцике. Говорили су да је отишао у Митровицу. Ал' шта ће тамо? Но после три дана дође натраг, и показа нам сведоџбу о положеном бележничком испиту. За то је он ишао у Митровицу! У сведоџби беху исписане и ове речи: „с одликом." Непотраја дуго а Јоцика би изабран у М- за бележника. Онога дана кад је био Јоцика потврђен за бележника, бијаше у кући г. П. велико весеље. Мицика је била — испрошена и прстенована. А знате ли за кога? Та за нашег Јоцику. Јоцика и Мицика данас сретно и задовољно живе. Кажу само да је и сам Јоцика казивао, да му је онда кад га је оно коњ у бару срушио, бумбар кроз нос излетео из главе, пак му после ушла у место бумбара — памет у главу! У Г. 1884. Д. П—ћ