Стармали

66

„ стармали" број 9. за 1884.

мађарских саборских закључака. Нека се, даље, у хотелу 9 Хунгарија" и оне собе добро наложе, у које Србиодседавају, како би могли гости осећати се поред вруће пећи као к о д с в о ј е к у ћ е, а не да им се м рзну прсти кад хоће што да п и ш у п да не д р кћу од зиме, кад читају „Пестерлојда" и извештаје о изборима. Исто тако ваљало би забранити оним којекаквим хаускнехтима, штумадлама, келнерима и портирима у хотелу „Хунгарија," да не глобе тако српске госте, да им не деру колг,у с леђа, него да их мирно пропуштају с читавим леђима и буђеларом, како би им преостало новаца и за друге цели, као за држање мађарских новина, за прилагање на Деаков споменик и на Чангове и друге добротворне цељи. Тако ће се „X у н га р и ј а," где је држана конференција српских првака, Србима омилити, те све што браћа онде закључе, важиће за народ тако исто, као да је цели народ онде био и те пунктове донео, и онда ће и за нас бити од важности она пословица и Ех1;га »Н и п § а г 1ат" поп ез4 У1<;а .... (Изван „X у н г а р и ј е" нема живота . . . .) а нећемо се више морати тешити пословицом: АгкЈасез Ро г ^ипа аЛјиуа! — (храбре чува Ф о р т у н а) јер до сада је паше храбре вође будимска Ф о р т у н а чувала и покривала. Кад нам се тако омили „X у н г а р и ј а" онда ћемо и ми радо дати уобичајени „трипгелт* не само штумадлама него и келнерима, штајер -егзекуторима и п ртирима хотелским, и бићемо мирни и задовољни гости, нећемо лупати чаше и огледала, каљати басамаке, грепсти зидове, ни лармати, да други гости не могу мирно — спавати и бринути се о будућности овога хотела и свију гостију! Аб.

ђаволска прича, Давно је то било, кад је оно живео на гласу доктор и професор, по имену Авицен. Био је човек од големе науке а и у лечењу болесника био је сретне руке. Зато је и пукао глас на далеко, и болесници из најдаљих крајева долажаху к њему да им он поногне. Али бадава, — тако ти је то увек бивало: што који човек више зна, све то већиа увиђа да ништа не зна. То се обистинило и на доктору Авицену. Он никад није престајао учити, истраживати и опите чинити - Није он учио само у својој соби, него и онда кад се шетао. Овде или онде нашао би какву необичну травку, тако би је разгледао, омирисао, мало прожватао и о њој промишљао, сведонде, док не би на какву другу наишао. Једаред шетао се он кроз шуму. ту опази неку чворновиту јелу, која стајала мало подаље од пута. Приђе јој ближе ; загледа се у ау, па опази у њој забијен клин, као неки чеп. Шта то мора бити! — помисли доктор у себи — овде је нека таЈна ; ово није без неке. Али шта ће то да значи, то бих волео знати. Ухвати за тај чеп, а дрмао га а трзао га је а љуљао га је, али бадава, чеп је так<?

У Ш Т И П Ц И. §. Чујемо да Тиса има вољу, да неки део новог Будапештанског програма Срба „првака" одобри и усвоји, и то за сада тачку прву, у којој В прваци" обећавају да ће се упети свим силама, да Мађарска цвета и напредује; за остале пунктове вели Тиса да ће се промислити. * О Реч „Конференција к мени се са хемијског гледишга ни мало не допада, јер кад се хемијски анализира, изиђе да је и Нон" чив у т с ко презиме, „ференц" мађарско име,а „ија!" то је нека интерјекција. * * * О Боже мој ала су чудна та времена! Данас ако ћеш да браниш „Заставина' начела, мораш то да чиниш у д р у г и м листовима ! * * & □ Кикинђани сматрају нови „Будааештански програм" за неку комедију, кад су одредили, да се збор ради тога држи у арени. * * * « Но „арен а" је постала од латинске речи »агепа," која значи песак; дакле се и тај нови програм мисли н а п е ск у зидати! * * 4- Изгледа ми да и аранжери сами увиђају, да програм тај није ч и с т, и да би га требало о к упати у кади, тес тога ће се збор држати код браће, која се зову Када. * * * §. Најсмешнији, а уједно и најжалоснији ми је сан тај, кад ко с а њ а, да ће мађарска влада хтети с ан и р а т и наша повређена автономна права! јако углављен био да га руком нико извукао не би. Но на срећу имао је у руци дебелу батину, па њоме удри десно, удри лево, удри од горе, па од доле, док се на послетку чеп раскламита и онда, га је већ могао извући. Кад га је извукао праснуло је тако, као кад би ко год из десетакиње пуне шампањскога вина избио врањ. Он се трже и поскочи три корака натраг. Чеп му је био у руци он га је разгледао са свију страна, али на њему не опази ништа не обично, за то га спусти у шпаг, па онда приђе оној рупи у којој је био чеп као запушач, али ни ту још не нађе ништа знаменито. Рупа је била малена могао си је двогрошком заклопити. Али поч'кај мало! Сад тек опази да се у тој рупи нешто миче; нешто црно, длакаво мигољи се и упиње да из рупе изиђе. То нешто већ се мало помолило на поље, па сад бива све веће, све веће и веће, сад је већ нарасло као осредња гвоздена вуруна, а на врху јој се нешто заокружава, као поприлична бундева или као нека чудновата глава ; па ни то још није доста него се на њој виде два мала парошчића Док је ово чудовипгге скочило на земљу, док се ту заигравало то десно то лево, имао је доктјр времена да му опази и реп и јареће ноге. Даклем нико други, него — буди бог с нама — Доктор је дрктао као прут и читао је на глас мо-