Стармали

„СТАРМАЈШ" БРОЈ 9. ЗА 1884.

Ипак за то свака Девојка у коси У вижњега проси : Да је ђаво носи. Г-н. Честитање. Госпођа М. Баш сам сад била код доктора; извадила сам зуб Н. Н. Честитам. Госпођа М. коме ? мени? Н. Н. Не него вашем зубу. Госпођа М. А за што? Н. Н. Јер сад неће више бити у близини вашег језика. Из пиваре Г о ст. Јесте ли чули, даиас вам је пиво страшно рђаво. Гостионичар. ћутите, бога вам. Зажмурите па прогутајте. (После неколко минута гост лати, али само поло вину дене). Гостионичар. Молим, молим, ви сте мало платили. Го с т. ћутите, бога вам. Зажмурите на стрпајте у џеп. При изласку из службе. С л у ш к и њ а. Љубим руку милостива. Даклем ја одлазим од вас. Али молим да ми дате сведоџбу. Милостива. Шта, ти још смеш искати сведоџбу! — А шта мислиш, какву би ј а т е б и сведоџбу могла дати. у овој љутини? Но, лепо би била препоручена. Слушкиња. Па неморате се много трудити, милостива; напишите ми само да сам ја код вас издржала пуни 14 дана. Друге сведоџбе и боље препоруке ја и не тражим. У књижарници. Муштерија. Дајте ми какав роман од Жорж-С а н ове Помоћник. Жао ми је, али то баш сад немамо. К њ и ж а р (шапће му на уво) Не смеш никад рећи да што немаш. Подај му с а н о в н и к. То је налик на оно што он иште. У писара поговора не маСрески начеоник г. К. дао се портретирати. Овај портре показао је он и своме увек главом климајућем, свагда леђа пригибајућем, учитивјејшем и понижњејшем писару Препреденовићу, те га запита еда ли је добро иогођен ? Портре истина није баш најбоље испао али Црепреденовић за то ипак рече: „Погођени сте, господине, изванредпо добро ; та могао би вас таки познати и онај, који вас ни_ кад није видео. |аволска одлука. А. Та ти си се нешто страшно уозбиљио! За име божије, шта си наумио ? В. Ја сам се на нешто одлучио, што ће силнога све та живота стати! А. Та говори, ако бога знаш, каква ти је то одлука? Б. Наумио сам — медицину штудирати. —о—ћ.

Школски надзорник: Учите-ли ви штогод у школи? У ч е н и к: Не учимо. Школски надзорник: А зашто не учите? У ч е н и к: Е, кад насима млого па господин учитељ мора млогода туче! —о—ћ.

Катихета: Ко добро чини, доћи ће у рај. "Но, Драгутине, шта ће с оним бити, ко зло чини? Драгутин (синчић адвокатов): Тога ће мој тата одбранити. —о—ћ.

Добар изглед Хо, а откуд ти, чича Мијо? Та ето, господин попо, са вашара. А гата ти је то у џаку ? Та купио сам једно прасенце па ако ми жена здрава буде, да видите, господин попо, какву ћу крмачу до бо" жића имати! — о—ћ.

Л а ј т н а н т Мазгове један, та ти си ми донео чвкшире са подераним џеповима! Фуришица: Молим, г. лајтнант, данас је већ пети, а ту г. лајтнант остави код куће буђелар! —о—ћ.

Н (ћелав). „Ах, обожавана вештакињо, подарите ми један прамичак Ваше косице за спомен! Вештакиња: „Па шта ћете с једним праменом, боље узмите сву за бароку! -—о—ћ.

Непријатно мењање. А, Но, пријатељу мој, како ти се подузеће, о коме си ми пре говориио, исплатило? В. Када узех пре годину дана једног друга у радњу, имао сам ј а новац а он — искуства. Сад има о н новац а ја искуства. —о—ћ.

Одговори Адмииистрације, Г. Паји М. Бикару, Сомбор. Примили смо послата три броја „Стармалог" од прошле године, за које Вам 60 новч. уписујемо на II. четврт о. г. Г. С и м и Г. П е т р о в и ћ у, В р ш а ц. Примили смо два броја „Стармалог" од 1883. и уписујемо Вам 40 нов. за II. четврт, која идућим бројем већ настаје.

Новије швиге и листовикоје уредништво прима у замену. О кољу. Написао ђ. Ггабоњски (Наградила Матица Српска) у Н. Саду 1884. Пздање штампарије А. Пајевића. Цег^а 30 новч. Прва знања о човеку. За малу децу. Издање књ. В. Валожића у Београду 1884 у држ. иигмпарији.Цена 50 пара ЈТагоАпе ћшпопзМспе §а^аНсе 1 уагаНсе. 81шрш Уик v. Угсеу1с. С ВиБгоушки пак1ас1а Мзкагшса I). Рге1пега. 1884. Сепа 40 поус. После Будимнешт. конференције Српских „првака." и т. д. у Врпгпу 1884 издаје штам. Ветла и Веронића.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. *"Ф§