Стармали

»ОТАРМАЛИ* БРОЈ 10. ЗА 1884.

I нак лед рече муж. Та мишица, мишпца, мпшица, па шта ћеш, поче жена све испод носа човеку. Е кад баш силом тражиш кирије, чевај да ти покажем јел била мишица, па спопаде неку ногу од креветца, те опако ађански поче мазати док није сву о њу искрго мал што није и лањске резанце повратила. Сутра дан после подне дође комшиница у вече мало на поседак, па у разговору показаће, како јој је вели миш хаљину прогриз'о од стајања. ћути домаћица, а домаћин изиђе у кујну, на то ће домаћица: а јел бога ти, нијели то била мишица? нисам тела пред том мојом несрећом ни спомињати. А виле је очине знале, јел миш или је мишица, само моја аљина прогризена. Е мигаица је то ! Ћ.

Програмско разглаголствије, А. Знаш ли ти бога ти како гласи тај б е ч к еречки програм од 1872. о коме је сад толико говора по новинама? Б. Како не би знао ? Дабогме да сам га читао. А. Па ко га је бога ти издао. Б. Па потписани су под њим др. Ј о в а н С уботић као председник, др. Светозар Милетић као известилац, и Тоша Бекић као перовођа српског збора. А. А да ко је онда издао нови пештански програм? Б. Па зар ти то не знагп. Ето: др. Н и к а Ма ксимовић као председник, др. Св. Касапинов и ћ као известилац и Тоша Бекић као перовођа. А. Е, виш, како су се сад сви други изменули, само је Тоша Бекић остао онај стари. Евала! М.

Оад ће они доки! Хиђошани дођу у Н. да поздраве свога новоизабранога пону. Попа их лепо дочека, а кад су се мало одморили, попа их позове да иду с њим мало код његовог таста, да га познаду. Попадија видећи их да некуд полазе, запита попу: ,,А куда водиш паше миле госте?" — ,,Сад ћемо се ми вратити; само ти преправи свињама!" одговори попа. К.

Нежа гласа. Нека жена дође у бирц да свога мужа вуче кући. Кад тамо, а он се разбалаћијо са својим комшијом, па пију у шеснајст. Жена очкрине врата па завири да види шта ради. У који мах она с носом у бирт, а он баш искапио чашу па рече: ала је то људи вино, та да из шпаркасе узајмиш па да га пијеш. Сад жена сасвим енергично рупи у нутра и продере се: „е седам се створило у тебика, одма се вуци кући". Грују мало би срамота, што му комшију жена тако ружи, па ће рећи сасвим достојанствено: „ћути, ти ту немаш гласа!" Ко ја немам гласа? продере се жена још већма, мислећи, да овај њој каже, да неможе довољно да виче. Опет Груја: ћути, овде немаш сад гласа! Жена да се помами све јој жиле поискакале по врату, тако се дере. На послетку се већ и мужу смучи, па зграби жену под ноге, па мажи, а све гунђа: да ти покажем и ја да немаш гласа. Тако је с' апетитом нафиско да су је морали однети кући. Кад су је кући однели рећи ће јој син сасвим невино: „тако ти и тре'а што си га се латила, кад ти је лепо комшија казо, да немаш гласа." Та иди у виле немој ми и ти још лајати „немам гласа" вич ти, да си чуо у први ма како сам викала, сад да боме да немам кад сам промукла. Ђ.

Шта наради миш! Један човек разговараше се са својом женом на бадњи дан после вечере, које о чему и пијуцкаше онако на изменце. У једаред претрчи миш преко собе, а човек ће на то: „гле жено миша, одкуд тај ту ! Жена се већ била мало ћавркнула, па одговори: по чему је миш, кад је мишица. Е а од куд ти знаш да је баш мишица? Та ја теби реко да је мишица, а ти коме оћеш. Хајд з'богом, немој се молим те одма ма зашто укопавати тако. Та ја теби кажем да је мишица. Ајд но нек је мишица, само ћути већ једаред, јер с' тобом није вредно спрезати. Та спрез'о ти пе спрез'о, ја кажем да је мишица. Но сад нек је доста, док ти нису резанци с' маком присели. Та казаћу и твом баби, а не теби зиаш, да је била мишица. Кад жева и бабу покрену, плану мој Јаша па жену под ноге па удри онако злотворски. Тако је то било па и прошло. Дође и други „бадњи дан." После вечере ће рећи муж: боже мој, како нам је лане пресео бадњи дан због оног проклетог миша. А какав миш богати кад је била мишица одговори жена. Е опет те ђаво води на та-

Опасно тумачења попиних речи. Неки пона дајући говор својим овчицама рече међу осталим : Браћо ! ко сиромаку удели, њему ће Бог за три дана десет пута толико. Један сиромашак слушајући то помисли у себи: ја имам једну краву — а Цопа увек вели, да је сирома те ће скоро пропасти, елем ја ћу њему отерати краву а Бог ће ми кроз три дана десет крава дати. Што је намислио, то је и урадио. Пона је осим те његове краве имао још седам. Кад их је сутра дан терао у поље, заповеди слузи, да ни пошто не веже звоно на нову краву, јер ће та одвести бог те пита куда и остале. Слуга кад је узео звоно, да га на попину стару краву веже, збуни се, те место на Попину, свеже он звоно на краву тога сиромаха. Пред вече када се краве из поља пустише — све попине краве нођу за кравом тога сиромаха па баш у његову авлију. Не било дуго ал' ево ти Попа. Перо! твоја крава доведе и моје. Е није већ роткве, какве твоје, та њих је Бог „по глаголу твојему" мени послао — истина није баш десет пута толико као што ти рече — ал ја сам и овим задовољан. Тамо овамо и Попа једва дође до својих крава. Пуктало .