Стармали

„Стармади" излазк трииут месечно. Годишља цена 4 ф. — погодишња 2 *. — на 3 месвца 1 ф. За Србију и вдуге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 3 динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јоваж Јовааовжћ.; главни сарадник Абуказем. Издаје штамварија А. Пајевића у Новом Саду. — Гукописи се ншљу уреднику (1>г. Ј. Ј оуаиоујс, УУЈеп IX. ГогсеИапцазве, 56.) — Претндата ж све шт« се тиче администрације, штампарији А. Иајевића у Новом Саду.

Кад већ мора. , . Кад већ борбе бити мора Међу браћом једне крви, Бар да није тоиом страсти Еоја тежи све да смрви. Кад већ мора бити боја Бар таког нам не дај, боже, Каквог боја међу браћом Тек им душман желит' може. Кад се мора много згазит' На мегдану братског трења, Не згазимо барем стазу Могућега измирења. Жалосна је борба свака Где се брат на брата стрвИ) Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон'мо турске хајке, Сећајмо се у сред боја Да смо синци једне мајке. То ја кличем са дна срца, Из сред душе задрктане, И те речи страха мога Ја на обе шаљем стране. Кад већ мора бити борбе, Ал ме трже мис'о нека: Зар баш борбе бити мора?! Не ма л' каква друга лека. . . . Ј

Шетња по Новом Саду. сиах. Даклем су речи: „лармаџије," „бесомучна дрека," .дечурлија," „пустолови" и т. д. — (употребљене за наше најодличније политичне борце) стекле већ грађанска права у ступцима „Заставе," и тако сад с правом можемо очекивати, да ће се за који дан почети вадити и друге китњасте речи из истога лексикона, из кога су и оне горехваљене позајмљене, а те су речи: „кнежеве убијце", „блудни синови," и дозрели за лудрицу" и т. д. , које ће титуле због своје финоће ући I без сумње и у ново умножено издање папчевачког „Отменог света." И кад ту радост доживимо (а на прагу је већ) онда ћемо се и ми поклонити, и нашим „нотабилитетима" дати за право, што су се назвали „Српско-народ в -на странка, јер „Српски народ л заиста тако исто пише. Ко у ово сумња нека узме наочаре из фијоке па нека ирочита оно, шта „Застава" данас против једнога дра Полита — разумите Срби браћо — против Пол ита-Десан чића пише. Она вели, да „види дра Полита у друштву са „Турским народом" и социјалистама," да др. Нолит »потказује" (денунцира), говори о неком његовом „кумовском маслу" и т. д. Кад „Заст а в а" тако захваљује човеку, који се зањезина начеладвадесетитри годипекао Милош Обилић борио, који је стајао па мегдану на најстрашнијим местима, који је неуморим био у уставној борби за права српска и за славу имена српског, е—онда престаје сваки „СегаиЉНсћкеИ;'' п онда је сав изглед, да ће се пљуваонице почети јако тражити и куповати! После других „иберашунга" изненади нас у последњој »Застави а п „Позив" на конференцију бирачку у Уљму; потписао га Џамбас из Кусића, Барбос из Врачевгаја и остали „нотабилитети" банатски. Биће ту и „умољени" г. Касапиновић, а без сумње и адлатус његов Каменко (за овога се не каже да ли је | „умољен" или он иде с*драге воље и без молбе). На! равно после белоцркванског Меца, ваља да дође и ј уљмапскп Седан за „нотабилитете" наше, јер сад ка-