Стармали

91

али уједно и изјавиги ми, да не осећате потребе, јер ви читате „Дрино-Савску вилу". Ако би хтео да вас поучим, да је мађарска народна игра „Чардаш," ви ћете ми се смејати, што се у то упуштам, кад ви то и онако добро знате из програма' свију српских „Беседа". А кад бих хтео да окерим говорити о чивутском вечерњу, ви би ме ућуткали с изјавом, да вам је познат већ течај Белоцркванске конференције. И тако ја заиста не знам, о чему би смео данас говорити, а да се не замерим Џамбасу из Кусића. Можда ће ми ко на ово рећи: Па то је најлакше: не говорити ништа. Хе, лако је то казати, али је тешко извршити: говорити ништа, то је лако, али не говорити ништа, то је врло тешко! Да је лако говорити ништа, о том нас уверавају и толике беседе по разним конференцијама, али неговорити ништа, него ћутати, то су само неки наши Шиартанци — Панчевци — могли кроз толико година, али и они сад већ више не могу, него су и они морали да проговоре. Јест они су проговорили. . . А ви знате, да су деца најмилија онда, кад проговарају. Шта је слађе, него кад дете проговара, па тек изрекне што онако натрашке. Та да га поједеш! На пример кад хоће да каже т р б у, а оно каже тиба; или место боле, аоно каж „биб и"; место ротква вели јотка и т. д. Тако и оно неколико наших Панчеваца, што сада тек проговор и ш е, говоре наравно натрашке. Те на пример: место слога кажу солга; место Тиси да кажу аман!, а они му веле амин!; место Б е ч к е р е к, веле (патрашке) К и к и н д а! и т. д. Али то ништа не чини, само кад су проговорили А. шга си несретни сине радио с толиким новцима," узвикну докторанд. „Малер, докторе, лудорија. Насео сам као 1/апс1ротогапге, — ја, који сам видио Беч и Париз и Лондон!" „И у Лопдону може човек да буде исто тако луд као и у Пешти", рече браца Кука нодругл>иво. Но Шебек се није обзирао на браца Кукине приметбе, већ настави: „Помислите само" „Шта да помислим? Јао наопако, да ниси ти постао конкурент Кимберленду, па да нам „читаш мисли?" упадне му у реч докторанд. Сви прснуше у смеј. „Ти опет којешта трабуњаш докторе", одговори Шебек, „Ја хоћу да причам о мом малеру а он" „Но, да чујемо шта је било примети Кибиц. „Еле, оде ти ја синоћ у редут" био јеконцерт", настави Шебек, — „и седео сам скоро до по ноћи, па пођем кући. Но у путу сетим се да немам цигара, те се свратим у кафану код Р. да понијем једну црну и да узмем коју цигару од келнера. Кад тамо видим око једног стола гомила људи. Приђем да видим — окреће се „наше ваше". Гледао сам неко време и у духу погађам — кад оно више сам погодио но што нисам, Недаде ми ђаво мимира — метем форинту. Добијем Метем другу опет доби-

и п о ш л и ногом; само је питање за ким ћепоћ и? Обично деца пођу најпре са својом дадиљом, а у нас су, као што је познато, дадиље све саме М ађарице, које усвајају Будапештански програм, јер се и оне већинон стављају на становиште „аузглајха једино је само зазорно, што много пута тешко иде са „санирањем учињених повреда" (тачка IV.). Али кад смо ми само живиздрави, што реко мој кум Б., све ће још добро бити! Аб.

У ш т и п ц и. Шајкагпки је батаљон до сада л е ж а о н а Т и с и, а од сада ће дакле Т и с а л е ж а т и н а 1ГТ а јкашком батаљону. * * * Загребачки „Б1с" допоси ову народну подскочицу: „Наши поглавари Постали Ма ђ а р и, Па продају икону Светог оца Николу, И шокачку свету Кату Да порцију плату!" * * * О Хо слатки су они! „Бидедо" прештампава чланке из Заставе" а „Застава" опет чланке из „Видела!" (А ви се сећате како су се до јуче под истим уредницима — частили!) « * * У Панчеву се бави сада циркус А. Сура. Је ли то она Асура, што ју неки Панчевци хоће другоме испод ногу да извуку? Онда им не замерамо, ал друге асуре нека не дирај у ! јем, Пароча. Фрч! Метем на ново форинтуЈизгубим. Хајде помислих још две. Добијем. Паролу добијем. Вратим се код мог астала с тврдим уверењем да попијем кафу па да идем Али — неда ми ђаво мира. Хајде још једну форинту, па још једну и тако даље. Заглибим се. Хоћу да се регресирам — па све дубље упадам и за један сат био сам"— бланк, да нисам имао ни за „шпергелд". Срећа је била да сам раније платио кафу. — Није ли то малер ?* „И ти весели брајко ниси знао да је та кафана права разбојничка пећина — да се ту скупљају сами козаци? а сам газда да је обер-козак?" запита га Кибиц. „Та није могуће ?" „Еј, тешко капи под лудом главом. Тако ти и треба — ти се кријеш па идеш сам на концерт — да те јефтиније кошта. А да је био ко с тобом, — зацело неби ти се десио тај малер", — одговори Кибиц. „А кад сам ја бегао од друштва," љутио се П1ебек ( „али тако се то десило. Да су ми сад ти 30 форинти могли би сви ићи вечерас на маскен бад", ја неби жалио да се проведемо; Шта се смејете, — ја озбиљно говорим „Зар је вечерас маскенбал?" запита Кибиц. „На то ме потсетила она цура из „Вацке улице." Како сам је пратио чух кад поздрављајући се са неком, ваљда, другарицом рече: „вечерас на маскенбалу." Ко зна, мозкда ће и она доћи, — и тако сам је изгубио из вида