Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 20. ЗА 1884.

159

Мој Милан, Један пут се свадио са мном мој синчић Милан, коме беше тада три године, пак ми намрштено рече: — Одлази из моје куће! — Одлази ти из м о ј е; то је м о ј отац правио, а не т в о ј: — Није истина! то је м о ј отац правио — А шта ти ту мени говориш! Мој је отац био поштен човек, а твој је отац лола! — Ал', мој је отац поштенији! Твој је отац лола и вуцибатина! одговори ми мој синчић у праведном гЕвову, што сам хтео, да му оца погрдим. —о Јунак нашег доба, (На жалост истинита слика.) Наш се јунак зове М а р к о, али ви се надате валда, штовани читаоци, да чујете, како је он ударио на дванаест арапа; али није тако. Наш се јунак у толико слаже са Краљевићем Марком, што и он радо рујно вино пије, ал и ту има мало разлике. јер наш садањи Марко све сам пије, а не даје половину шарцу. Младост овог „пунонадежност јуноше" застрта је тамом, и тек од оно доба, када је за дванаест година „сјајно" свршио седам реалака, почео је да искаче на површину (п да се праћака), као што је после десетогодишњег ћутања искочило неко к о нкинкиндско недоношче, Ал да пређемо на ствар. Дакле њему је у 12-ој години школовања — као што се сам хвали — матура сретно и с п а л а, т. ј. он је и с п а о са матуре. Опширније податке о његовом школовању дају сви бечкеречки чизмарски шегрти којима се хвалио да је ш е с т година учио физику и хемију т. ј. он он је у два разреда учио хемију, ал је оба разреда тако сјајно положио, да су га професори замолили, да још сваки разред по двапут полаже. Са астрономијом се јако занимао, особито су га занимале оне звезде, које се појаве после поноћи, па сјаје до зоре. Са тим је тако ревностан био, даје чак и онда „астрономисао", кад је било облачно. Из немачке књижевности је знао, да Гете није био Арнаут и нарочито се бавио са Шилером. шта више шилер -а је претпостављао Гете-у. Из старе грчке историје особито Је научио онај ЈГикургов закон, где су се млади шпартанци учили лагати. Наравно, као „свршеном" човеку отворени су му „сви" путеви и једнима је рекао да иде у Москву у духовну академију, по што ће добити штипендију од 600 рубаља; другима, да је уписан у богословију, где учи егзоктику (1 ?) и нумисматику (!) трећима, да иде „јер се предомислио" у „бепгверк-академи" са првом штипендијом од 400 фор. (Али он би и без те науке већ могао лупати камење) . . . Али једног дана ево нашег Марка весела лица: куц, куц! у читаоницу. „Препоручујем се господо, за тр, дана идем у Шарошпатак, добио сам место за агента." Тако је то било још на неколико места код госпођица, где је казао, да има сијасет места да бира : ил у Загреб, ил Осек, ил Земун, ил у Оршову. Сутра дан је узајјош се могу добити сви бројеви Г

мио од једног „трегера* са жељезнице капу и опростио се, — али куд је отишао ? у Жабаљ на вашар предводећи овце и да кортешује за оно, што се у ШајкашкоЈ никад искортешовати неће. Када се вратио са свога „путешествија" обрадовао нас је радосном вешћу да је у Земуну полагао »пријемни иснит" и да се тако допао једном бечком банкару, и исти га је молио" да причека један месец, па ће добити место у Бечу са „фикс гехалтом* 2.000 фор. Прошао и тај месец, а наш Марко сада показује неку „фрајкарту" (ћораву) и за недељу дана „путује" у Хрватску, — мора бити да се опет приближује какав Жабаљски вашар или конференција. То истина нисам гледао у календ р; ал ако сене врати из „Хрватске," то ћу нашем „Стармалом* већ јавити. — Најновија вест о њему та је, да ће скоро „аванзовати" за неког ђавола код порције. . . . Љубимац.*) *) Молим слагача, да пази да не сложи Јединац, јер би онда сирома г. РадиЕ морао писати „изјаву," бојаги да то - није он писао. Јер би неко чудно створеае, Еоје св АнђелиП зове, посумњало у његову „лојалиост."

Из ппсоле, Професор на једној маџарској гимназији запита новога ђака, Србина: Били ти мени знао казати, које је народности био Пилат? ђак није знао на то питање одговорити како треба, али је знао нешто друго т. ј. он је знао слабост свога професора, којом би он хтео цео свет да помаџари, за то са свим куражно рече : Пилат. — Пилат је био прави тержекеш Маџар." Професору се насмеши леви брк и уважајући, не толико знање, колико добру вољу новога ђака, уписа му добру белешку. Варјача Како ће без ижена. А. Чујем да сте добили сина. Честитам, честитам. А како ће те га крстити. Б. Не знам још ни сам. Још премишљам. А Па деда има лепо српско име; подајте му дедино име. Б. (Мисли се) Знам, знам, то би лепо било, али како ће онда деда без имена да живи ? Он још није тако стар ; и њему ће још требати његово име. л. г.

0 к о ч е г а, Око свеће лептир лети, љубав њему неда мира, а кад јутро освануло нит је свеће ни лептира (Мирза Схафи) И ја лебдим око флаше За њоме ми срце вене док једнога лепог јутра нит је флаше нити. мене (само суме неплаћене) Гиган. Стармалог" од почетка до данас.