Стармали

»ОтаЈ>МАЛИ" Ј 21. зА 1884,

И В Е Р Ј Е, "V I Сад се много о колери говори. „Застава" више доноси о њој, него о новосадској изложби. Но једне немачке новине, које не уређује „анер фон унзере лајт" чуде се, што се само говори о Сћо1ега позћаз" — „с11о1ега азхаИса" — и о тима само колерама лупају главу научењаци а о сћо1ега зеш 1 Нса, која се тако свуда шири и немило нас тамани, нико се тако озбиљно и не стара ! Да ли има и за њу каквог доброг карбола ?'

Досетке, наивности и др, из дечија света, (Продужење). Моја мала нећака Љубица путовала недавно први пут кроз чортаноначки и варадински тунел у Нови Сад, што јој се особито допадало. Кад је прву ноћ у кревет легла, да спава а она ми чак у другу собу довиче|: „Течо! угаси свећу, да правимо тунел."

Мали Алекса опеко прст на топлој пећи. Није јаукао само је мало кривио уста од бола, јер он је знао да је Хрвату и Србину срамота кукати за ма какву маленкост (он је био Хрват). Његова тетка, да га утеши рече му: „пусти, пусти, проћи ће то кад се ожениш" (тако се код нас каже деци у таким приликама.) Алекса се на то мало замисли па онда наједаред зграби тетку са руку, говорећи : „Ајдемо тетка, брзо у цркву да се венчамо".

У јак. Је ли ђоко хоћеш ли ти пушити кад будеш велики ? ђ о к а. А што ме питаш ! — Видећеш. Уј а к. Али ако ја донде умрем. ђ о к а. Е па и онда ћеш видети од горе дим.

У нашој кући држи се стари обичај, да се навелики петак ништа не једе, догод звезде не изиђу; ни за децу нема изузетка. Овај исти Стева гладовао је с нама заједно, али око 4 сата по подне већ му беше додијало трпети крчање црева, он уздахну па рече својој матери : ,,Ух, нано, ала је овај петак баш здраво велики".

Још нешто о овом Стеви ; али онда је био још врло мален. Он дође к својој матери са кромпиром у руци говорећи: „Напави ми, нано. Напави ми нано! Мати му је била у послу, па га није ни слушала. Ал он заопуца : „Напави ми, нано. Напави ми нано. — А шта да ти направим ? — Запита га мати у неко доба. — Напави ми о д компила сецела.

„Нећу, нећу кину !" викао је наш Урош, момче од шест година. — Али мораш је пити. Ако нећеш кину, добићеш грозницу. „Па дај ми грозницу".

— Видиш, Зорка, ти тако радо једеш меда, а знашли ти ко нам даје мед ? — Пчела. — А од куд пчели мед? — Еупи га у дућану, код Чивутина Аврама.

За невољу солидан, Познајете можда Мог комшију Тану, Он не иије вина Нигда на дивану. Вино добру вољу Међу браћом крепи, Ал наш браца Тана Од истине стрепи. _____ П — ар.

Картање је дангуба, А. Картањем се губи време, Боље да се спава. Јест', веруј ми, картање Дангуба је права. Б. Верујем тп, брате; И ја мислим тако. Нарочито док се меша Дангуби се јако.

А. Даклем ти си дао оставку само тога ради да можеш бити слободан. Б. Тако је. Али од како не примам плату увидео сам да је з д а т н а слобода, без с р е б р н о г а додатка врло гвоздена.

Жао му је. Муж дошао после поноћи из крчме кући, па кад је легао он ноче дубоко да уздише. Жена се усуди па га запита: Је ли, човече, теби је канда нешто тешко, нешто жао? — Тако је, — Па реци ми, потужи ми се. — Знаш жено, данас је пиво ванредно добро било, па сад ми је жао што нисам бар још две чаше попио.