Стармали

„Стармали" излази трипут месечно. Годишаа цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 2 г /јј дииара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић ; гдавни сарадник Абуказем. Издаје штамтарија А. Пајевићау Новои Саду. — Рукописисе шиљу уреднику ( 1>г. Ј. Јоуапол јс, \\ 7 јеп IX. РогсеИап^азве, 50.) — Претплата и све што

се тиче администрације, штамиарији А. Пајевића у Новом Саду.

Достојно постоље. Монументуи е репе рсннЈЈс, Политико пуста, хајд' мало на страиу, Јер ти мутиш вид ! Пред очпна бистрим пара ти се диже Ка' од дима зид. Да гледнемо мало по пољу поштења, По пољу морала: Је л' сигурност свача, је л' сигурност општа Диглз се, — ил иала. Хој, на. томе пољу, у земљи Угарској Рушевље је дерно; Најближе нам стоје три црвене цигље, К'о ђаволско терно. Погодит' је лако, — то су оне цигље Поштанскога крада; Та оиека уда државу ј' оиекла За тридест хиљада. Да је то првина, ни по јада горка, Али гад тај гмиже, Оваке врлине, једна другу вија, Јед-на другу стиже. Варати и красти шурибурно вешто, Мито примат', дават', Глобити и дерат', — куд год се окренеш Тог' имамо на хват. Полиција сиса многе милионе Из народњег џепа; Нешто мадо мање, (или нешто више) Жандармија слепа. Али какву хасну, или какву вајду, Тог не видиш пигди, На пољу морала до три цигље стоје, Леп согриз ЛеНси!!!

«3» Па шта ћемо саде са три цигље ове, — Не разбијај главе! Стармали предлаже понижњејше, да се У музеум ставе. Ако бог да те се времена промену, Бољи дани свану, Иронична Клијо подигнуће спомен Тисици Калману. Монумент ће бити од вранија перја, Око њега коље, А три цигље ове попрсју ће бити Достојно постоље. Диксит. Шетња по Новом Оаду. схсн. Штогод има свога почетка, мора имати и свога свршетка (изузимајући засипање новосадских баруштпна, јер то се никад свршвти неће, јер се није ни иочело.) Па тако и наша изложба женских рукотворина би ономад свечано и чисто тужно затворена: Заиста је човеку чисто жао било и чисто с неком тугом у срцу смо стојали онде, не с тога, што је музика онако жалосна била,' него што помислисмо : бог зна кад ћемо опет видети овако дивног рукосада српског. Школске дворане, у којима изложба смештена беше, онет се повратише своме пређашњем определењу. Они зидови, који беху застрти шареним ћилимовима, сада су покривени природописним таблама, на којима су намоловане змије и јастреби, папагаји, коњи и магарци; на оним месгима, где беху положени везени јастучићи, сада видиш по декојег несташка како клечи, јер није умео да каже, како се мађарски зове „скелеџија" и „вратило", а клечећи чисто жали, што они всзепи јастучићи нису још онде на своме месту,