Стармали

278

1^ХХУ1. Нако стојимо са шалом и како са бокалом. Често бива чиста шала Брш око бокала. Никад није чиста шала Никла из бокала. Семе ј' њено у души Доброћуда света, А бокал је само каткад Залије, па цвета. Г—Д—н.

Заборавио брицу. , , > Покојни Игњат крајцарош имао је обичај да често у бирцу осванс, (а то је као варошки кочијаш научио.) Једно јутро дође опет случајво у зору кући, а жена одмах с' врата: сад се долази кући јел? ушло сто вила у тебе, и већ како је она знала китила га је. Сједне стране жена, с друге стране деца — дигли кућу на главу, да се сирома Игњат пашао у запари. Кад му је додијало женино чантрање рече очајно: идем у Тису. Иди врат сломио, дода жена. Игњат оде до Тисе станз па обалу и стаде мерити очима таласе, понда се поче по џепови пипати као да нешто тражи, после се окрепе, па хајд кући. Кад уђе у собу жена га запита: што се ниси стаманијо а? Та заборавио сам брицу, одговори Игњат, затим се извали низ пећ па поред женина врпчања, слатко захрче.

шири руке и рече: овамо, злато моје, у наручја твога до гроба љубећег те Никице! Када је Матилда то опазила сврне мало десно. Никици се навуче неки мрачак на очи и кад се тај мрак разиђе оиази он Матилду у наручјуЈозефовомНикица није тај дан ишао на обед. А и како би ишао после таквог малера. Оде у свој квартир да се одмара. А како се неби одмарао; та један човек пао с тавана, на је морао сести, да се одмара а како не би он. — После подне оде на предавање, Када се кући враћао, чује, како се код Матилде срећна браћа веселе а љему није суђепо. То вече чуо је, да се Матилда „обручила* а с киме то већ сви знамо. — Сутра дан се отселио у други стан Никица је свршио осми разред и отпутовао из Б После је слушао на пеком економском заводу и вратио се као свршен економ кући. Није прошло ни два месеца, како се као свршен човек кући вратио, а Мирко и Зорњача добише бурунтије у којима их Никица позиваше у сватове. Заволео је једну Српкињу и њом се венчао. У сватовима било је разговора и о Матилди. Његова млада чула је, где се нешто разговара о некој Матилди, ал шта је у ствари то не знађаше а неће пи знати, осим ако бул,е у нашем „Стармалом" читала. Шта је пак мене натерало, да Никичину љубав изнесем на јавност? Ништа друго већ то: што ме није хтео у сватове позвати.

Променуо се, Састала се два господина на улици. А. 0, добар дан, господин Марковић. Одкуд ви тако ? Б. (Зачуђен) Молим понизно, ви се варате. А. Та зар се не сећате, ми смо пре три године заједно путовали на лађи. 0, о, ала сте се много променули ! Б. Ја се мога века никад нисам возао на лађи. А. Али ви се зовете Марковић, јелте ? Б. Не, ја се зовем Алексијевић. А. Шта ни Марковић се више не зовете !! кажем ја да сте се страшно промепули.

Прва година црна и крвава, , . , Нека нова млада све се тужила свекрви, како јој је тешко толико радити, дворити, сваком угађати и шта ти ја знам, Е, рано моја, така је прва годипа „црна и крвава", одговори свекрва, ал биће то све боље док та прва нрође. Кад прође година дана, једно јутро рече млада свекрви: Мамо ! моја прва горка и крвава прође, оне су друге твоје. Тако је и било. Сиа се мало по мало отме сасвим, те мами како која настајала, а она све „црња и гора." Ђ.

Од куд ми име зна, . , Један Ађанин отиде у Бечеј на вашар, па кад је доста којешта напазарио и што му је требало и што није — (наравно без новаца) украде још на послетку један комад платпа, метне под кабаницу — па терај колима. ђочар примети па терај за њим, а све виче: Живањ, живањ елејбе ! Једап одуд, други одопуд те ти мога Живана (јер тако му је било баш право име) увате, и с' анетитом га се налемају. Кад је са ђочарем раскрстио, оћу рећи: кад је десетороструко платио платно оде кући. Једио ће вече приповедати својима, како је прошао на вашару бечејском па напослетку рече: ал одкуд ми је пме погодио ! ? (Мађарски , Жив8њ" значи ,,лопов".) Ђ.

Шта би био. У ч и т С љ. Даклем сад сам вам разјаснио шта је то дужиик, а шта је веритељ. Сад да видим, јесте ли ме добро разумели. Стево, тебе питам, кад би ја твоме оцу узајмио сто форинти, шта би твој отац био? Ст е ва. Дужник. У читељ. А шта би ја био? Стева. Ви би били лудп, — јер вам никад не би вратпо.