Стармали

„СТАРМАЛИ"

ВР. 3. ЗА 1886.

Проба пера. 1.ХХХ1Х. Е т о г а, н а. Им'о неки јуикер Коса у кавезу, Па га поче учит' Певат' масељезу. 1)ак \\'аг всћоп! Кад је кос ту песму Научио лепо, Тад се јункер преп'о И од страха креп'о. 1)аз луаг с1ишга ! сх. Синоћ доцпе седо, Нешто писат хтедо', Нису били никакви Дубоки уздаси, Ал у лампи песта уља, Лампа се угаси, Ја у одар понесох Стиховања разна, Артија ми мораде Преноћити празпа. Кад је јутрос зорна зрака 11 а артију пала, Тад артија празна Рече лампи : хвала! Ја сад ово написах, Да артију казним здраво — Ал у себи осећам : Имала је нраво. Г-д—н.

Досетке, наивности и др, из дечијег света. У школп говорила су деца пословице, које коју зна. Сокица рече: „Пошљи лудога навојску, иа седи па плачи." Учитељ. А где си чула ту пословицу? Сокица. Тако моја мати увек каже, кад тата оде на пијацу. Ленка. Деда, ти си ваљда умочио твој нос у випо. Деда. 0, од куда ти то мислиш? Ленка. За то, што ти је нос цивен.

Кад је први пут ове године зима стегпула, дотрча иста Ленка матери својој у собу са овим речима: Мати, у нашој бари има пуно кајмака! (До онда још пије пикад видида лед).

Кад сам малој Меланији прачао ону познату басгу доситијеву „0 мишу и мачки" а она ће ме запитати: јели, зар је мачка појела и точкове и капап? (Она је међу њепим играчкама имала неког миша на точковима, па га је вукла за ужицу.) Чедомиљ. Био је леп даи, те сам отишао с Меланијом у шетњу. Мимо нас прођу два ђака који се нешто жестоко препираху о амфитеатру. Кад смо дошли кући, а Меланија примети: зиаш, тако би волела да будем амфитеатер! Чедомиљ.

Сестра мале Мелапијо је пешто гласпо учила ,,о створењу света." Меланија је неко време пазила, те онда заппта: је ли, како се прави пебо ? Чедомиљ.

Чуј мама; Влада каже дапас је Туцин дан! А јел, мама, кад је Аваи дан ! М— ћа

Један пут рече мати свом сину и ћерци да ће их дати док оду у Вуковар сликати, а синчић од радости оде да се пофали својој старијој сестри н рече: ал сестрице мене и Мицу ће мати дати у Вуковар па иапир прелепити.

Милица .је слушала да кад се што овде пеможе добити, то се онда бештелује из Беча или које друге вароши; један пут ће рећи матери да јој нешто купи. Мати јој рече да нема новаца. А Милица ни пет ни шест, већ рече, па кад немаш а ти бештелуј од горе.

Мали Ника запита своју матер, каква је њена мати била. Мати му одговори, па лепа. Та знам да је лепа, ал јел била од тебе старија или млађа.

Једна госпођица заппта малог Бранка: има ли тај господип жену што је сад ту био. Има, ал није му баш права жена, мати му је.

Човек неки дође у дућан код г. Пере обућара да купи детету ципеле, избере и запита: пошто су? Четир динара! А то је скупо, доста ће бити два. Шта оћеш једау ципелу? одговори му г. Нера. Анђелина Радосавкићева.

К о к и ц а. Кад би наши адвокати Знали шта је право, Онда не би „Наше Доба" Капарисо ђаво. Дирко.