Стармали

З 7 " Новоме Оа-дзг ±0_ марта 1885.

„Стармали" издази трипут месечно. Годишња цеиа 4 ф . — ногодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 8 динара или врапка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановнћ; Издаје штамиарија А ПајевиКа у Новом Саду руЕописи се шиљу уреднику (Бг. Ј. Јоупиоујс , ЛУЧеп IX РогсеПапЈЈааве, 56.) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље се штамнарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Претераним пријатељима српским у Загребу, Пријатељство више вреди Него врећа сува злата. Пријатељство људе јача, Отвара ии срећи врата. Без њега се мрко гледе И рођена до два брата. Пријатељство нека буде Измеђ Срба и Хрвата. У невољи и у јаду Будите нам ви на страни; Ал нам никад не будите Пријатељи претерани. Јер ви знате и то биги. Ево један пример овде: У „Позору" викнули сте: „ћирилица очи боде!" Чије очи? — Ако ваше, Е па ви је не читајте. Мислите ли очи н а ш е, Окајте се, мира дајте. Наше очи не мож' нико Боље чуват од нас сами; А ми смо их сачували И на сунцу и у тами. ћирилица никад није А Наше очи бола, роде;

Али има друго нешто, Што до срца чак нас боде. То су јади наши горки, А братински греси вељи. Отклоните те убоде — Ако сте нам пријатељи. Нрешимир.

Шетња уз часни пост. Боже мој, како је то добро, те једна наша књижара издаје по 17 календара уједаред. До данас дабогме нисам у томе видио никаква добра, е ал данас уз часни пост, покајао сам за то своје сленило. Та да нема толико календара, зар Са ико знао, да се ми у овом тренутку налазимо у сред часнога поста. Бога ми, не би. Јер да суди човек ван календара, сигурно би мислио да живимо не друго, него баш у вражијем добу. Не мојте мислиги, да ја све ово наводим на лист „Враж'је Доба". Боже сачувај. Та да не живимо у правом вражјем добу, не би било ни тога листа, као што не би било ни врашког рога, да нема сатане. Ал да, реч је о часном посту. Наше новине питају : „Куд се дева Немањино благо а поговара се, да ће наш јединац издати нову посланицу, у којој ће доказати, како је уз часни пост смешно такво питање. „Часан" долази од речи: „част", (частити се,) те према томе „часан пост" није ништа друго, него пост уз чашћење и теревенке. А пошто су баш калуђери највећма позвани да одржавају ,час н е посте", то је излишно и иитати : „Куд се дева Немањино благо?"