Стармали
68
.„СТАРМАЈШ" БР 9 ЗА 1885
Ћира. Даклем Енглеска тражи од Русије одлучна одговора, да јој каже шта управо тражи у Афганистану, Спира Па шта ће Русија одговорити? Ћира То не знам. Ја би одговорио овако: Наша војска док је пешке дошла до Азије подерала је џонове, —па сад тражи „Пенџе а та. Спира. То би био достојан одговор на тако страшан ултиматум. П у С Л И Ц е, Варош Херат има то чудновато својство: Ако Руси кажу X. — а Енглелп Е — остало се само каже. О Боже мој, у Аустро-Угарској има толико света, који скапава од глади, а виша политика не иомишља на сомун, него на Солун.
X У Нишу се сада, априла месеца 1885. год. састаје скупштина за годину 1884. —Е брате, „напредњаци" тако напредују, да већ скупштине једва могу да их стигну.
^ У Трсту је већ долијао српски конзул (Чивути). — Сад се неки аустријски амтсдинер, који је ономад добио таковски орден, нада, да ће он то место добити.
А ђође Станковић појављује се опет у „Турском Мароду", и ту исповеда да о „Нашем Добу" не зна, кога је пола. (Па ми ћемо му рећи,— пола Авђелићево, а пола Тисино.)
.г.% Оно мало гостију што су били у Белеграду, певали су на гробу св. Метода све латинске песме. По чему ли ће, боже, свети Методија познати, да је то била прослава, а не — пркос.
х „Наше Доба" јавља да је навршило своју прву и то „с т р а с н у" четврт, уједно прети да ће угазити у нову четврт и у ноку страсност.
И Но тај Валентич учинио је баш грдно б езакоње. Е, ал тако је то, отац је домхер, а домхери не смеду имати законитих синова.
за своју удицу потребовала. Пентрао се често г. Кузмић и на дрво и завлачио у најгушће чеете, само да Марици набави лепа воћа и јагода, и није при том ни мало пажње обраћао на своје хаљине, које би се том приликом на више места поцепале и опарале, ни на оне греботине које му оштро трње у тело зарезиваше. Једном речи г. Кузмић био је идејал и Марица је јако жалила, што сви људи нису таки као што је он. Поред свег тога гђа Милићка ипак е по мало сумњала, да ће Ма ица хтети одазвати се жељи њенога брата, па с' тога се упозори на његове године са којима је он далеко напред испред Марице. Г. Кузмић је пак узверено погледа и рекне: „Шта ти управо с' тим мислиш драга сестро ?" „Ја мислим то, да си у иедесетој години, а Марица је тек осамнајст." „Дозволи ти мени, драга сестро, да ти кажем да се ти у томе не разумеш. Ја сам истина, четрдесет и девет година стар, али дозволићеш, да су то тек најлепше мушке године." ,,'Ги можеш имати и нраво, само ако и Марица тако мисли." „Марица — ни бриге те није. Не, драга сестро, ти си и сувуше удаљена од светстих ствари, иначе не би тако заслепљена била . . ." Он се диже и приђе корак ближе огледалу . . . „Ја не ћу да си ласкам, али држим да сам
још донекле кадар да будем од уплива на женско срце. Кажи ми једног жутокљуновића, који би крући био од мене . . . Ал, драга сејо, а и брада ми је још црна. Сто му врага, ја бих волео видети ту девојку . . . Али чекај само. — Хајд' да се опкладимо — ја сам на свашта готов." „Ствар је и сувише озбиљна а да би се кладили. Ти си потпуно слободан и можеш још данас с' Маријом говорити". „Добро, онда ћу то одма да учиним. Ха, сто му врага — педесет година! ..." „Ено Марице где иде из баште . . ." После једне минуте седио је г. Кузмић према Марици у хладовитој, зеленој сеници. Он се трудио да седи што укоченије, како би тиме своме телу дао што више достојанства и лепоте. Била је то особита слика: Марица живахна и окретна, час гура лепе увојке своје косе са свог ионоситог чела, час чупка листиће са у котарици налазећег цвећа, час марамом гони безобразне муве, час несташним својим очима прати шарене лептире који слећаху са цвета на цвет ; а г. Кузмић укочен к'о ружа у чуну, час намешта своју круту огрлицу, час глади брке, час дотерује браду, коју је на огледалу наместио а после тим дотеривањем таку јој форму дао, да се Марица најзад морала гласно насмејати. (СвршиКе се.)
Ћира. Како се оно зваше дојакошњи председник министарства у Спира. Звао се <1 е р и ј е. Ћира. А како се зове овај нови? ШШШ Ш1§Јћ Спира. Тај се зове Брисон. Ћира. Нека иде у школу! Спира. А за што 1 VЋира. Но, па после ферија треба да се иде у школу.