Стармали

102

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1885.

један мах, као код наши неки песника. Сад морам опет салдумити из појезије у прозу. БеЉсћ, бсћ^агг, ЕеГсћ1, Шгвсћ, Коћп, ^№"оК, Рхск, \УНће, 8Гп§ег, Ро11ак, (ЗтШо, 81е1пег, КоћЈ, Агко, Ве11ће1т, Вегпз^ет. . Сад нека буде доста. А кад је мени доста да ме већ мучнина попада, како ће бити онима који читају. Решето (старо).

Честитка Ст. Н—у. Своје красно име У књижевном свету Јако си бламир'о, Где? — у кабинету. Сад си сиш'о с' моћи Која није за те; Од'те, браћо, листом Да му честитате! Честитам ти и ја, И душом и телом, И не теби само Већ и Српству целом. Па сад бог ти дао Благослова снаги Министеру мрски, Књижевниче драги! Бог ти дао много Годиња и дања, Еда б' мог'о опрат' љагу Свог министровања ! н.

Једно пола пријатељоко, пола љубавно писмо. Наш колар Гавра добиЈе рецепис с поште, ал' која није у истом селу. Мислећи наш колар Гавра, да су то какви новци, брже-боље узајми 2 фор., па вајми кола и оде на пошту. Кад тамо, а писмо неплаћено. Он кукавац плати и то, а к'о за што и не би, кад ће толику суму новаца добити. Узевши писмо к ене се кући, но уз пут изврати се тако, да је поломио два точка, две левче, изгубио шешир и — угануо ногу. Кад је приспео кући, брже-боље потражи писменог човека, који отвори писмо и ово прочита. „Љубазни пријатељу Гавро!" Прво поздрављам тебе и прију стару и прија Лепосаву и твоју младу и молим за опроштење не знам, како јој је име, Ја мислим, да је Даница, али ћути бога ти, била Санда или Манда, твоја ти је драга, даље поздраљам пријатељ Аћима и да рекнем тету Кумрију и деду Ристивоја и комшиницу Нату и мајстор Сушу и мајстор Влагу и све друге, што су комшије. Даље ти, притељ Гавро, обзнањујем, како је код мене и како ја живим, ја живим, вала богу, како могу, а да. Код нас је врућиеа, да све жеже, е, па шта ћемо, да радимо, кад друкчије није, па шта ћемо, да радимо. Сад ти обзнањујем, да ли се удала Воса, ако се није удала, опет ми отпиши, да знам.

Ја сам чуо по мало ништа да шушкају, да ће ме чекати и тако сам радостан, кад сам то чуо, па увек мисли су ми све код ње. „Па не могу, па не могу од радости да спавам, II кад спавам и кад спавам све о Боси сањам." И тако је лепо, слатко и шећерно поздраљам и молим је са свим срцем и душом мојом и свом снагом мојом и телом мојим, па јој тако лепо кажи, кад ме је чекала ово време, нек ме чека још 50 дана, па ће добро бити, ако бог да. Дико моја сети се на стари наш диван и пољубац. како је у старо време било, кад смо једно другом гријали леђа. „Стара шора, дику из сватова еј." Драги пријатељу Гавро, молим те а обзнањујем ти, кад писмо примиш и видиш шта у њему лежи и за ким јој срце тежи и труне од бриге и терета ој, па те тако лепо молим, кад ушчиташ, па дозови и моје старо лане с оне гране, па нека и она чује, како ја жиким и како је лепо поздрављам из свог срца дубоко, дубоко „Да веЕ не мож' дубље бити Дику поздравити еј!" Драга моја Босо, тако ми је срце потавнило и пожутило за тобом од' бриге и жалости, душо моја и злато моје и сребро моје, бисеру мој и бели шећеру мој и медени колачу мој. ево већ три године, како се видили нисмо, а још већа радост пољубили нисмо, а камо ли загрлили нисмо „Еанетана три године дана." Писмо пишући и вас искрено поздрављајући у кратко. Ко пие'о живио и оженио се и вечито срећан био. а ко чит'о срећан био и на многаја љетаживио! Крај — конец — Амин. Пис'о твој пријатељ . Аркадије ђукин инфантерист. Кад је цело писмо наш колар Гавра саслушао, у мал' што није у несвест нао. Та није шала то, узалуд потрошити, 2 фор , платити поштарину пребити два точка, две левче, изгубити шешир и шта више — уганути ногу ! Шеравица. И з ш к о л е. Учитељ: Стево! „Ти си добио од твог оца 14 нов. иа си потрошио 6 нов; колико ти је још остало?" Ђак. Стојн, мисли — миоди — никако да нађе остатак, на једаред се досети иа рече : молим господине, ја не смем од моје магере ни крајцаре да потрошим." Мали Мита дође из шкоде и рече своме оцу : »данас је хтео господин да ме туче." „А откуда ти то знаш?" упита га отац. — „Е па опалио ме је шаком*. — „11а што онда кажеш да је хтео" ? — „Па да како да је хтео, јер да није хтео не би ме тукао." Р- На суду. Позову Косту Тркаловог на суд, што је истукао Швабу. На суду сирома Шваба још увек модар, непрестано моли: право судила! —