Стармали

106

„СТАРМАЛИ"

БР. 14. ЗА 1885.

манова, а друго за то, што им парничење лежи у нарави, па никад лепше прилике, да задовоље своју нарав. Можда су наше остале општине и на то помишљале, па као држе, кад су Вршчани једаред отпочели парницу, они неће донде мировати, док не истерају мачку на оџак. Ту дакле онда вршачкој општини није нужна помоћ осталих ошнтина — посестрима, па ако што постигне ако св. словенски апостоди ћирило и Методије умудре св. синод, те овај осуди Германову забрану, да се прослави хиљадугодишњица њихова — онда с тим већа дика по Вршчане и онда им нико неће замерити, што су чак и Германа тужили. Него то је било па и прошло, а. каквих ће све посљедица одатле проистећи, то ћемо још видети. За Германа се сад много већа бура спрема, него што је тужба против његовог раскола — долазе избори за наш народно-црквени сабор, Белоцрквански државни тужилац, Штефика Николић, већ је почео мутити по белоцркванском и уљманском срезу. Хтео би човек да посгане посланик, па као вели, ако ми не пође за руком, да се протурим у белоцркванском, онда ваљда ћу се дочепати мандата за уљмански срез. Штета само, што га људи врло добро познају, што знају, како дише према нашој автономији и како је велики Германов обожавалац, те готово нико ни не мисли, да таквог човека пошље у Карловце на сабор. Да пак до мене стоји, да од меве зависи, ја бих Штефику послао на сабор, јер би тако наши остали посланици у својој средини имали и једног шаљивчину, који би се увек постарао, да их развесели и да их насмеје. Но наши бирачи неће хтети да усвоје такве разлоге, јер им у овим озбиљним и тешким временима није до шале и смеја и тако ће Штефика морати " швджшсшж Ц ж п и ј а. Хумореска Лазе Нанчиба. I. Јадна Смиља непрестано плаче. Са свим је увело и побледело оно бело лепо лице, по којем се пролевала јасна и дивна румен као да се испод провидљиве беље руже одсјајива црвена, те изгледа, као да су ту белу и црвену ружу десет љутих мразева скрхали и боју јој са свим променили; оне сјајне црне очи упале су јој и почеле се гасити као звезде пред зору, па је с тога изгледала, као да ће за који час издахнути. А још пре кратког времена била је пуна бајности, живота и лепих надз на сјајну и слатку будЈћност ! Још пре кратког времена, кадгод је прошла улицом или жеталиштем, мушки су се дивили лепоти и живахности, девојке су јој пак завиделе, што их је све редом својом лепотом у присенак бацила, а сад је напрасно тако опала и увела, те сад нема несретније и јадније девојке на свету од лепе Смиље! Нити изилази куда, нити мари за ишта, нити јој се мили што, већ непрестано седи код куће и у својој големој несрећи осећа се још у неколико сретном кад је сама, те да се може сита наплакати. Већ су јој и сузе понестале. Није шала, већ

остати код куће, те неће видети ни Германа нити карловачки двор, што ће свакако штета не по народ бати, али по становнике у б(лоцркванском „штукхаузу." А сад да укратко завршим ову „шетњу!" Долази нам Видов-дан, када ће се држати велики бирачки збор у Сомбору. Овај збор треба са свим друкчији да буде, него што су они лањски били у Кикинди и по другим нашим местима. Овај велики збор треба да репрезентује читаво овострано Српство, свесно и сложно, као што и треба да буде пред великом опасности, која прети нашој авгономији, нашем националном опстанку и културном развитку. Сви у бојни ред, сви сложно и свесно у уставну борбу, а коме је го иоле могуће, нека похита на Видов-дан у Сомбор на братски збор и договор. Ту ће се в<>јска причестити братском речи и српском свешћу на онда нема тог Вука, који ће моћи љуте српске оклопнике од вести за гору, него ће сви сложно и јуначки загазити у уставну борбу и онда нам је победа сигурна! У то име : сретан вам рад, браћо, на видовданском збору и договору у Сомбору ! . Вл.

У ш т и п ц и, Политички астрономи пророкују, да ће од септембра месеца падати снег у Карл»вцима. Герман, који је и сад већ слаб на ногама, осврће се за другу резиденцију. * * * Исправка. У 39. бр. „Нашег Доба" стоји: Стева Павловић моли да се још мало стрпе одштине, које га питаше кога да бирају у саОор. У место тога тренеколико дана како непрестано плаче, па није ни чудо' што више нема суза. Та и многи извор усахне, кад наступе Илијнске врућине и овлада суша, а камо ли неће усахнути извор суза — очи! Уз то није готово нипгга јела, па с | тога се не може иико чудити, што је још до пре неколико дана пуна и румена Смиља сад са свим ослабила и што је изгледала бледа као смрт. На за што се лепа Смиља уједаред тако променила, какви су то големи јади и каква је то грдпа туга, што су јој скрхали душу и сломили срце ? Погодићете, ако кажете, да се таква напрасна промена на Смиљи догодила са црне њезине судбине, и љубавне несреће. Одавно се она мило погледа са Милојем Белићем. Милоје је момак на свом месту. И образован је, и вредан је, и леп је, а и солидан, па му нико не налази мане ни у чем, само, само но мњењу многих ипак није за женидбу. Свршио је ђимн&зију, па пошто се са материјалиих неприлика није могао даље школовати, то се одао на чиновничку струку. Ступио је у порезно звање и ту исгочетка није друго шта био, но са свим прост писар. С тога су старији, који су компетентни, да одређују, да ли ко има „квал"фт1кацију" за женидбу или не, и тврдили, да се Милоје не може женити. Млад је, па нек чека, Смиља пак и Милоје нису били тог мишљења, него су били убеђења, да је за