Стармали

„СТАРМАДИ" БР. 1 6. ЗА 188 5.

126

Кад Роза чардаш игра: Милина ј' глати. Кад Милка друго не зна. Јадна јој мати. Кад змија прахом пузи: Не уме друкче. Кад човек исто чини: Карактер пуче. Кад прави песник пева.: Знаш песма да је. А ја кад песму створим: Крпарија је. схи. ]Ч08СШи' ех 80СП8. А. С ким се дружиш ? Б. „Ни с ким." А. Доста ми је, — знам : Н и з а к си и сам. схш. „Материно злато." Отишао Пера, Свима је познато, Отиш'о да проси Материно злато. Али нуто јада, Динцарица седа ћерку би му дала, Али з л а т о не да. г— д-н.

Весеље прође а већ се по селу говорило, како је Созонтије преварио свог пунца и сви се радоваху, што је таког кир-Јању као што је оаћа-Стева преварио. Не потраје за дуго а већ и баћа-Стева знађаше за то, али не хте веровати. Једнога дана рећи ће своме зету. „Што не подигпеш новац ?" Какав новац ? запита Созонтије. Па то терно што си добио. Извукао сам ја то терно. Па где је? Ено га код куће, где пере кошуље. Па што си се фалио да си терно добио ? Ја нисам, него ви сте ми то говорили, а друго ја сам вам казао да сам сирома ; по ви не хтедосте веровати. А у осталом, драги тато, терно је ваљана жена, као што је моја, а новац што ми је донела, тај смо добро употребили и будите уверени, да ћу и вас задовољити. Неће ваше име не стати, прво унуче мора бити на вас налик и ваше име мора носити. Ту се још дуго једио баћа-Стева а Созонтије се опрости и оде. Дома га дочека Наста. И она је чула за превару, те га упита шта је с лутријом.

Анегдоте. Пренагљена здравица. Гроф X. давао једиом свечану вечеру на својем добру, па издао заповест, да се учитељ са својим ђацима постави на двориште, и кад чује куцање чаша, да сва деца узвикну: „И целу породицу!" На несрећу спотаче се слуга, који је носио чаше — чаше му попадаше на под Гроф разјарен узвикне се на њега: „Нека те ђаво поси?" Учитељ, мислећи да је здравица изречена, викне са својим : И целу грофову породицу!"

Ако да бог здравља. Купио човек гробницу, те је показује своме пријатељу. Его надам се, да ћемо и ја и цела моја породица ту оставити кости, само ако нас бог — поживи.

Газда Павко, — ПетеФи. I Газда Павко ! куд се журиш тако! У крчму ћеш ? — У крчму да како! Жена ме је наједила здраво. II е било је! однео је ђаво ! Срећа њена, што одох од куће! Да не одох, дошло би до туче, Језик би јој ишчупао таде, Јер викати на ме не престаде. Сплеткашити воли му служавка! Она вели по селу за Павка: Из куће га овога вечера Бесна жена избаци, отера. Та мани ме збогом и ти, сад сам извукао и од тате лутрију, а ако хоћеш да знаш шта је у ствари ево чуј: „Опда кад сам ти рекао, да ћу покушати нешто, то је било то ; а овако сам урадио : Сваки зна да ја „сецујем* и то по више редова, тако да се ништа на решконти непише осим бројеви од њине књиге, а тамо где треба да су нумере тамо је осгало празно. Ја употребим ту прилику и чим сам видио у новина које су нумере изишле, напишем их на решконту и о доручку изгубим бајаги у кафани „код „златног бокала" решконту. Крчмарица нађе и ту се увери, да су ти бројеви изашли и разтелалила по селу, а твој тата кир Стева чује, па мислећи, да сам постао богатим човеком тебе даде мепи и тако сам ја ипак „извукао лутрију" а и ти си задовољна ?" Јесам, али тата ? „И он мора бити задовољан; обећао сам му три реда око пећке унучади, који ће сви на њега иаличити и први ће носити његово име * Он је добро прошао; јер се после са тастом измирио, а другом би могло баш пасирати да „извуче лутрију" ал на леђи. У Б. Иже Мисљетовић.