Стармали

„СТАРМАДИ" БР. 18. ЗА 1885.

143

Ал' и кум а није мислио на то. Он је ишао по вашару лагано а са тим блаженим уверењем, да је преварио дигу и да му сад није зима. Љ. Л.

Дописчић. Ја сам био на збору у Сомбору, понео сам и своје наочари, али ја тамо нашедобског „Игора" исто тако нисам видео, као што на пр. нисам видео ни др. ђ. Вукичевића, пи његове наочари. Но он је све чуо од свога брата Јоте (који је кроз плот гледао), даклем може писати о збору сомборском, баш као да је и сам био на њему. Игор описује сомборски збор. Потребно му је било да се за нешто ухвати, — ухватио се за неке строфе из „Стармалог", али и те су му се у руци прекр'але. Н. пр. он радо и по двапут цитира ово : „Ми смо лађа која плови По таласи, на ветрови —" до душе у оригиналу стоји још и ово: „Сиренски јој гласак прети, Ал на крми дух је свети" то је та половина, што се прекр'ала, јер Игор бежи од духа светог, као и ђ—В— од крста. А има ли што год о самом збору. Има да богме. Јову зове мудрим, — Јашу назива лудим, — на Мишу се срди што у Пешти ћути, — на ђоку се једи што се у Вршцу адвокатски влада, — Илија му је Вук и трн у оку што „жње" и „је" (а неће њему да остави), — о „Чика" Јови (да би и деца знала кога мисли) вели, да је у Сомбор дошао на чашу добра винца, — Змај му се не разуме у политици, — брат Мита му није песник, — е па ко сад сме рећи да тиме није лепо, живо и верно описан цео ток сомборскога збора. То сам хтео да кажем и сад би могао прекинути. Али ајде да се ухватим и ја за нешто: те пођемо Дунаву. — „А да ли. је она вама рекла, да вас љубиили тако шта да би се могло из њена одговора разумети? упита предсједник —јер само реч „е да" није довољно." „Мени се чини господо! да је рекла тако нешто. А најпосле шта ће да ми говори, када ми је при растанку стисла руку већма но игда. А да би предсједника још боље уверио да ме она љуби, морам вам укратко рећи, шта ми се јуче догодило. По чему сам се уверио, да је сада увек тужна, када нисам код ње. Када сам јуче дошао гђици Веми, те забављајући се неки земан рекох јој, да морам ићи до г. Б. кр. јавног бележника. Видио саг јој на лицу, Д а јој је неправо што одлазим. „Не верујемда одлазите к г. бележнику. Ваљда сте обећали којој госпођици састанак." Еада ми је то рекла, умало јој не рекох истину. Хтедох јој рећи да одлазим у сједницу. Али сећајући се § 2. прећутах. Поново јој рекох, да сам истину говорио, те се удаљим. (Предсједник: немојте се ни шалити, боље вам је који пут и не доћи у сједницу него давати прилике запиткивањима.) Када сам у ходник изишао, чуо сам где Вема ноче певати ову песмицу: „А куда хиташ миљено злато! „Остани овде на срцу мом; „Оно је жељно одмора дужа, _ „Одмора само на срцу твом.

Игор признаје да је у Сомбору на збору било: 1., И клерикала. 2., И анархиста. 3., И сваковрсних људи. 4., И такових који су државоправна опозиција, и који су гласали при последњем избору за владине кандидате. 5., И који су за Хрватску нагодбу, и који су против ње. 6., И пуритана Бечкеречана. 7., И Кикинђана, и т. д. Тако разноврсни људи. Игоре, је ли ! Па ииак је једногласно донесен закључак, према коме Герман сад само у вину налази храбрости. То је даклем био о п ш т и збор. И то је оно што вас боли, што би радо прећутали, али сте се неотице изланули. -

Баћа Клименга ишао батргајући се кући, па му случајно пао шешир с главе, Пошто је неко време безуспешно покушавао да га подигне, рећи ће: „Ако подигнем шешир, ја ћу пасти, и онда он неће мене подићи, нека дакле, остане где је" — и он оде гологлав кући. Љ. Л. А. добро накресан иде по басаицима у свој стан, па монологише: „Ала кад би нешто имао ко сад да ми каже, на ком спрату управо станујем ја! ?" Љ. Л.

„Кад си од мене злато далеко; „Срце ми с' тада са жељом бори! „Жељно је јадно да тебе види. „Желећи дуго, од жеље гори. „Остани дакле миљено злато ! „Одмора подај срдашцу мом? „Оно је жељно одмора дужа! „Одмора само, на срцу твом." „Какомије било, када сам заставши на ирагу слушао ту песмицу, коју је извијало грлашце Вемино? Хтедох се вратити. . . ал' бојећи се заниткивања а сећајући се § 2. прикупим сву снагу пођем и дођем међу вас браћо. Јел' вам то јасан доказ г. пресједниче ? Цредсједник: Могао би бити јасан, само када би било на чисто, да ли је госпођица певала ту песмицу само зато, што је жељна била, да ви останете код ње, или је певајући мислила на кога другог? Налажем вам дакле, да се што пре о томе уверите. Световао бих вам још — будући сам опазио, да сте опет постали мекушац, а тако нећете никад госпођицу довести до тога, да вам каже да вас љуби — да се још једном напијете печварца, те да покушате срећу. Затим предсједник закључи сједницу а закаже будућу за петак. (СвршиИе се)

ЗЖГ" Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетна до данас-