Стармали

"Е7" Садзг 20« јзгла, 1885.

„От&тамзили" излази трипут лесечно. Годишва дена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меееца 1 ф . За Србију и {руге врајеге ЈО, — 5, — 2 1 / 3 динара или Франва. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамзарија А ПајевиНа у Новом Саду рувописи се шиљу уредниву (Бг. Ј. Јоуапоујс, \УЧсп IX. Рогсе1!ап §а88е, 5(>.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки нут 30 повч. за жиг.

Политика. Политика, она има За свак случај својих врата. Политика, она уме Разлнчних заеата. Политика уме куват', Политика уме варит', Политика уме гасит', Политика уме палит'. Политика уме играт', И на разне ноте свират', Оиа уме баланзират', Едектромагнетизират'. Политика уме ловит', Уме вешто словословит', Уме с' вити и довити, Водом јахат, сувим пловит'. Политика уме копат, Ломит', гуљит', сећи. цепат'; •"Политика уме претит', Уме гладит,' уме тепат'. Уме крпит', уме парат', Уме ткати, плести, вести, Уме скочит' и доскочит', Али уме и — насеоти. Ст.

Шетња по евету, III. У чудноватом добу живимо. Налази се још по који окорели оптимиста и идеалиста, који га назива „напредним добом гвоздених путова, телеграфских жица" и т. д., али та се фраза са свим отрцала. Постали смо много реалнији, те се данашње доба може с потпуним правом назвати доба проневера, крађа и насиља. Треба човек само пажљиво да прати извештаје о манипулацији многих општинскпх, судских и жупанијских чиновника, па ће се потпуно уверити, да је тако, као што сам рекао. Али, хвала богу, сад смо један велики корак учинилп унапред. Све те многобројне дефраудације и проневере беху прљаве и ниске; ни један зрачак идеализма није их обасјавао, те их се човек морао гадити и гнушати, јер су им мотпви лежали у себичности и грамзивости. Сад су се и у том погледу окренуле ствари на боље, па кад човек после извештаја о силним проневерама и крађама у баршкој жупанији прочита, да је из хрватске земаљске архиве нестало некаквих 18.000 списа онда мора радосно ускливнути: Хвалпм п величам ге, господе боже, што је пдеалпзам обасјао и оне, којп — узимају туђе ствари! Јер очевидно веће моћи добити пи за један сппс нп чашу пива, нити ће моћи купити хаљине, већ су те списе једпно узели из љубави према књижевности и књижевним старинама! Ово ме подсећа на арапског калпфу Омара. Кад су Арапи освојнди Алексапдрију и запитали свога калифу Омара, шта да раде са богатом птоломејском библиотеком, онда је овај одговорио: „Ако у тим књигама у бнблиотецп има, што у корану пише, онда нису нужне; ако пак нема, онда су опасне по коран — спалите их!" Тако је сигурно и министар Тиса рекао своме бану: „Ако у тпм списпма има,