Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1885.

199

Опроштај нежне мајке са својом дечицом, Збогом остај, слатки Којо, 'Како су ти сузне очи! Чувај ми га, добра дојо, Немој заспат' до поноћи. А ти Лело, прљо моја, Окупај се, субота је. Буде ли ти дуго време, Ено хгуде, нек ти лаје. Ти, ђокице, миран буди, Видиш да је кењкав Еата ; Не плаши га с гусепицом, Зпаш да од тог фрас га хвата. А ти, Бато, рано лези, Грозницу си јуче им'о; Немој ништа вечерати, Да доктора не трудимо. Теби, Перо, немам каде Сада пропис да нашпартам. Е па сад је све у реду А ја идем да се картам.

Извинио се. Имао један официр форишицу, који му је уз остали иосао свако после подне још и црну каву кувати мораоЈедног дана поквари се решетка за цеђење каве и официр се није пи надао кави. Ал' кад он после подне кућидође, а форишица каву, па прец њега. На то ће он зачуђено запитати: „А на чему си тако ти бога, процедио каву ? !" „Па па обојак !" одговориће форишица. Официр се на то разљути и стане га грдити, што је процедио па обојак каву, а форишица, да се извини, брже боље одговори: „Та нисам, господине, на чист обојак, већ — на прљав !" Жеравица.

Баба н коЈкух. Носле револуције остало је све босо и наго у једној српској породици. Само отац — кога су звали иначе „бабом" — имао је кожух, а они сви други били су без зимњег одела, те се нису усуђивали изаћи на хладноћу, па су с тога непрестано бабу слали које куд, јер је имао кожух. „Иди, бабо, донеси сламе, ти имашкожух!" „Наложи, •бабо, ватру, ти имаш кожух V* „Допеси воде, бабо, ти имаш кожух!" Говорили су тако пепрестапо „бабини", а баба их је слушао. Најпосле пошљу бабу да купи ракије. Баба оде и купи је, но тек што је допео и метнуо ју на сто, сви као из једног грла повикаше: „Иди, бабо, нацепај дрва, ти имаш кожух !" Док је кукавни баба нацепао дрва и унео унутра, дотле су његови поцопали ракију, па чим уђе рекоше му: „Е, бабо, иди донеси другу ракију, ако хоћеш, да пијеш, јер ми смо попили сву ракију." Оде баба и донесе и другу ракију, но тек што је донео и ову, пошљу га опет некуд, па док се баба повратио, попише и другу ракију. А кад бдба то виде, разљути се, скиде кожух, па пу с њим у пећ. „Ето сад немам ни ја више кожуха,"

рече баба, „па не ћете ме више слати које куде, јер имам кожух. Аратос и кожуха." И тако се баба стресао и кожуха и ■— беде. Жеравица. Из чивутског света, Швахкопф : Шта ти је, што се дереш ко луд ? Берлграу: Како иеби плакхао, кад је г. рабинуш данас придхиковао, да ћемо прахом и пхепелом постати ? ! Ш в а х к о п ф • Па зато плачеш! Да си од злата, могао би плакати, јер би онда изгубио 100 процент! !

Сусмаул: Шта си ручао ? Ганефкрогеп: Нисам ништа ! Сусмаул: А вечерао? Ганефкроген: Погрејао сам ручак. Коби: (будећи свога друга војника) Давиде устај ! Добују! Давид: (скочивши из сна)остави ме нећу лицитирати.

Кракселхубер: Шта? Тхи и суботом крадеш Давиде ?! Давид- Ја нисам артхадокс.

Б и м з е п ш т а ј п : Да ли пушите госпоцине ? Соненглапц; Дакако. Пушим. Бимзенштајн: Но па дајте ми једну цигару

Ш м а л цф л е к е л е с: Грозно ! Ужасно ! Гриншпан: Шта се догодило?? . . . III мал цф л е к елес: Гедалјех Блаудуфт фалзифицирао „векслу* !! . . . Г р и н ш п а п: Тако си ме уплашио, већ сам помислио да је јео сланине. Срдан,

Новије књиге и листови послато уредништву на приказ. Апостоли и еванђеља у празничке и недељне дане преко целе године с преводом српским и са више одабрапих слика из св. писма од епископа Нлатона. За школску и домаћу потребу. Текст исправљен а превод на ново нрегледап и дотеран. У Новом Саду издање српске крижаре браће М- Поповића. Штампарија дра Светозара Милетића. 1885. Цена 80 повч. Јавни зборови, Србомаћедонаца и Староерба, држани у Београду, Нишу и Барањи у фебруару и марту 1835 г. као и састанак београдских великошколаца од 10. марта 1885. о бугарским тежњама на Маћедонију. У Београду штампарија народне странке 1885. Парница Лазе Нанчића за чланак „Омладини." Од С—д—на. У Бршцу 1885. Штампарија Бетла и Веронића.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога* од почетка до данас.