Стармали

"37" Исово^е Оа-дзг 3±. Октгобра, 1885.

„от армали" излази тринут меоечно. Годишља дена 4 ф . — ногодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 2 1 / ј динара иди Франка. — Бласник и одговорни уредник Змај-Јоваж Јовановић; Издаје штампарија А. Пајевићау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоу1с, \Ујеп IX- РогсеИап^азве, 56.) — Претндата и све што се тиче админнстрадије шиље се штамнарији А. ИајевиЕа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, сдова као што су ова и сваки нут 30 новч. за жиг.

Можда се већ бију. Можда се већ бију Два варода млада, А душман се смеје, Јер се ћару пада. Можда бурно лети Дажда од куршума, Тамо где је требе, Меого споразума. Можда већем мајке Грозно сузе лију, А јунац'ма мртвим Вране очи пију. Можда с обе стране Уздах к небу хити, А рањеник шапће: „Је л' морало битн!"

Је л' морадо бити ? То Гарашан знаде, II за то ће скоро Да нам рачун даде. • -• — 111. - Шетња по свету, VIII. Хтели не хтели, морамо признати, да су Мађари најправичнији људи на свету. Но не само најправичнији, него и највеликодушвији. Јерзатражили човек што од њих, они не само да му то даду, већ му нружају и двоструко и осмороструко. Ето н. пр. ми смо Срби некада тражили само једну војводину, а сад

нам Мађари дају осам! Можда ми то неће нико веровати, као што нисам испочетка ни сам веровао, али о том се може сва о уверити из књиге, коју је пре неки дан на свет издао неки Коломан Секрењеши, а по свој прилици да нема Мађара, који не би бар у основи, у „привципу" слагао са назорима, што су у истој књизи изложени. Можда је то успех политике наших „нотабшштета", можда и г. Стојачковић писац „Черти народа српског у Унгарској" и наименовани вршачки посланик, у Јекелфалушијевом бироу задовољпо таре руке и са Ацом Зубом мило се смеши, штому је тако изванредно добро испао „штрајх" за руком, тек ми се Срби морамо радовати, јер се можемо с правом надати општој потпори од стране мађарског народа, те да сретно што пре до тих осам војводиаа дођемо. У место једне уједаред осам — то је заиста нечувен успех и неизмерна добит! . . . Али да би се и весели читаоци шаљивог „Стармалог" упознали са „срећом", коју су нам браћа Мађари наменили, ево ме, да о том две три рекнем. Исти Секрењеши предлаже, да Аустра-Угарска поседне Србију, Црну Гору, Стару Србију и Бугарску до Софије, — Босна и Херцеговина и тако је заузета — јер само ће се тако мађарски интереси на истоку моћи очувати. Ове земље треба поделити н а оса м вој во д ин а, а док се сасвим н е п омађ аре, нека управљају с њима мађарски магнати као с п ахије, т. ј. да мађарски магнати постану госнодари над животом и над земљом сриског народа. То није баш тако ни рђав план, бар не за врло мвоге мађарске магнате. Јер како су овде пропали, како су им у благословеном Мађарорсагу прешле земље у чивутске руке, то им не би нимало шкодило, кад ба за „компензацију" добили нлодне земље на истоку и кад би за њих издирале вредне иснажнесрпске руке. Него то је ђаво, што те руке знају осим мотике и чим другим владати, и ту онда престаје шала