Стармали

*)

"Е7" Новоме Саду ЗО. новембра 1885. „Стармалж" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф , — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеБе: 10, — 5, — 2 1 / 3 динара или Фраика. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаараја А, ПајевиЕа у Новом Саду рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, УУјеп IX- РогсеПап^ааве, 5(>.( — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаИа со 6 повч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Па шта сад? Ој Србијо, земљо млада, Пуна туге, пува јада, Ја те љубим очајнички, Данас већма нег икада. Није тебс обрвала Та одивничка магла, тама; Твоју снагу ломе, гњече, Море, трују годинама. Дизало се у висину Свако пашче, свако звере, А лозинка била им је : Убијајмо карактере! Младом лету — салом крила. Живљој крви — пут изгнања. Здравој мисли — сто жандара. Ведром челу — жиг издања. Себичњашто, шарлатавство, Пустоловље, кривосуђе. Ајка, јуриш, бес па с в о ј е, Подли прихват жеље туђе. То је семе, што се смело Сејат' широм на све стране. Смеш ли рећи: Није тако! Смеш ли рећи, краљ-Милане? То је семе, из којег су Данас никле црне гране. Смеш ли рећи: Није тако! Смешли ли рећи: краљ-Милане?

А под чијим пустим крилом Дочекасмо ове дане? Питаће те правда божја, Питаће те, краљ-Милане! Божја правда споро суди, Али дође из ненада, Смели ли бити, сме л' се хтети Да за кривце народ страда ? Где год жандар глас не дави Виче ти се од-а-свуда: Силази се својевољно, Ил још чекаш горих чуда! —о —.

У место шетње, Наиђе неки пуг шаљиво доба, н. пр. кад се Грчка спрема за рат, ил Кошут пише озбиљна писма о помађаривању Словакиња. Али кад падне крв, изволте отуда онда месити шалу. Да сам српски генерал, ја бих можда то могао учинити, јер су српски генерали узели овај рат бар испочетка, одиста као неку шалу. После те шале, шаљиво је данас можда, још једино то, што у опште излазе шаљиви листови. Па још изволте писати шетњу. Од кад се прохтело краљу Милану да се отшета у Софију, те изађе толико зло, од тог доба мора човек б егати од шетње. Но може канда исто толико зло изаћи и од стојања. Ако н. пр. бугарски кнез узбуде хтео дуго „стајати" и постојати у Пироту, може отуда да се распири по њега пре штет(њ)а него шетња. Но већ ми, који живимо у Угарској, требали би да смо доста хладнокрвни према губитцима. Србија је н. пр. овог рата изгубила 6—8.000 држављана, али мн у Угарској губимо сваке године далеко више. Ето