Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1885.

271

бирташ кои је верово да ћеЈза доброчинство бог платити, за цело би и он, као и бирташ постиго своју цјел. Ал јест поп Панти је дуго било чекати док на вега ред дође да прими од народа наплату. Зато му се учини да је пример двоице — кои су с једним кораком доспели, један до владичанске а други до митрополитске штаке, — веома користан у повољним околностима, па ко зашто неби се и он том згодом користијо те место једне сесије две да ужива, коју је одма и присвојијо — окупиро. Због чега мораде обијати прагове свију меродавника у денунцијантском одношају, а да мисија и своју кулминацију достигне, оде да пољуби и свету десницу, место које — пољуби дотичног на оно место гди се нико нељуби те отуд и хрђав шмок добијо. — Ал међу тим фишкал народних фондова у инкриминираном поступку пријави окупатора суду на коју је јунак у Н. Д. иронично узвикнуо. Ја се против саборског одбора најлакше тим браним што им одричем комнетепцију јер је рок њиховој функцији изтеко. — Тог истог поп Панту видимо и сад гди пред вратима саборског одбора покајнички стои и моли милостињу за своја недела, да му се т. ј. допусти да отете приходе од сесије, народном фонду своту од 3800 ф, у 10 год. врати. Наравно да молебствија окупаторова нису саслушана, већ је остављено да суд своје чини. Тако иде коло на около. Т .То је веомажалостан пример свештеничкогпонашава. ђ. Жалостан је свакојако. Наиме за оног кои уме лепе нримере да изнаша с пером, а хрђаве делом, ал како ко ради тако му и бива. прибележијо Ефендија. Ни то нисам знала. . в Покојни Исак Драгин ожени свога првенца, и једва је чекао, да снау у кућу доведе. Кад су прошди сватови, друго треће вече заповеди свекар снаји да мете воде у пећ, па да га измије. Сна послуша свога свекра, и кад је била вода врела — скине свекар кошуљу и наднесе се над корито. Сна невешта и. неатна онако кључалу воду саспе му из лонца на главу и тако га опече, да је мислио сирома — оде и коса с' главе, и кожа с' ушију, те онав-о бућоглав терај на поље, па забоде главу у снег, и једва себи дође. Сна се прикрсти и рече: е часни га потро с чичом, ја толико и толико мила, па нисам знала да и ту још треба врачати! Ђ. Отац пише сину! Слатки сине Гавро! Ево ти баба сео да ти пише ово писмо, па гледај молим те да се не изгуби, као оно пре што си ми писо да се изгубило. Ако се и ово изгуби, а ти пиши, па ће ти баба писати треће. Кажи господар каплару да нам се шаруља опрасила, та није да су дебели па лепи, сам би слатки Аћим мого од њи јести. Добиће два, само нек ( ти не отвара писмо. Ево ти шиље Нана две воринтаче да ја незнам, што је добила за вуну од Јонаша Чивутина, то је она све по мало крила, па немој у лудо да потрошиш. Шарга пребио ногу, ал сад му је већ боље, наместио му је Лаза из П. Села, већма смо га жалили нег' покојног Панту, чудо добро

кљусе. Добили смо новог натароша, једанпут човек, велик па трбушат, каже комшија Галгоц да је чудо паметан, носи и наочаре. Оад имамо и вина, купио сам ^едну двојку, само лане је у њој купус био па се ко малко осећа на буре. Наша цела вамилија је здрава, само ко штоЈ кажем шарга с' његовом ногом. Сића очо на занат, да буде дућанџија, а тета Сола родила двоје. Линда цркла, па тако нам је сад необично, нема ко да лаје, већ гледај, ако икако можеш, дођи што пре кући. У недељу у Молу вашар тераћемо Милку да продамо, не знам ко ће се усрећити шњоме, мораће у лулу музти. Шаргу за сад на логов прежемо док не издрави. Нана позајмила „клоцалу" наћве, па јуче доно проваљене, каже мркуша наишла па провалила, ал ми смо до душе казали шта се то нас тиче. Тата кулаш умро. Још би ти писо, ал морам намиривати марву. У здрављу дочеко крсно име Кузмана и Дамњана и све проче празнике. Сви те ноздрављамо, да будеш жив и здрав и шарга користан да дођемо на пролеће код тебе. Твој отац Сима ђипало кућевна нумера 540. Кад успишеш т. ј. само на наше село пошљи, па ће мо ваљда добити. Ђ.

Све дузкнике наше, којима са данашњим бројем цедуље шаљемо уз ознаку колико који дугује, учтиво модимо да сваки свој дуг подмири у НАЈКРАћЕМ ВРЕМЕНУ. Нека сваки помисли да је издавање новина скопчано са великим, разноврсним трошковима, па кад ми ове кад и кад на штету своју морамо да подмирујемо, право је да нама плати сваки, који новине прима и чита. Иначе мораћемо у листу јавно поименце свакога позвати, који то не учиниу року од 14 дана. Не желимо бруке, али мораћемо учинити, ако дотични не ће да своју дужност учине. Зато поновљено молимо свакога ко данас у своме листу цедуљу на|е да исту пажљиво прочита и свој дуг пошље. АДМИНИСТРАЦИЈА „СТАРМАЛОГ.,

ЈОШ СЕ ЖОЖЕ ДОБИТИ „ОРАО" ^та

ВЕЛИКИ ИЛУСТРОВАНИ КАЛЕНДАР ЗА 1886. УЗ САРАДЊУ СРПСКИХ КЉИЖВВНИЕА УРЕ^УЈЕ СТЕВАН В. ПОПОВИЋ

ГОДИНА ДВАНАЕСТА Цена 50 новч. или 1 динар. Ко поручи најмање 25 кож. за готов новац, добија комад по 33 новч. Наручбнне ваља упућнвати издавалац-штампарији А. ПајевиЋа у Н. Саду.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.