Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА 1886.

Како није Аустрија Босну усрећила, кад већ има 100 комуналних школа, док српско-народни, нема пет-шест па и њи тице злослутнице радо облећу.

Ала се та цивилиза«;ија брзо и лако за Босанце лијепи. Та ето у Сарајеву наша аристокрација у цркви сједи у столовима и кад се еванђеље чита — и то, још под фесом. Бумбар. Ех (етроге. Ја сам негда виђен И поштован био, Међу браћом лепим Именом се еиј'о. Тад ме ново доба На путању бедну, Да потражим само Још еееију једну. Хе, — слабости људске За удицом грамзе: Ту сесију зграбих, И сесијо сам се. ђаволско је кратко, (С тог бурмута кијам): Сад нити се сијам, Нити се сесијам. Сад би и ја вол'о Тај вШиз дио апГе ; Ал ђаво се смеје: Е гле ти Пропанте! Има разних доктора* Неки пар младих људи, дође у К. у купку. Једаред су седели у кафани у којој је било пуно гостију те ручали, уђе и некн млад господин, кога са свију страна поздравише: „а добро дошли г. докторе," мило ми је те Вас видим докторе и све докторе, па докторе. Кад се мало примирило, и кад је ручак прешао, млади пар људи пође из гостионе, прође поред стола где је млади доктор ручао. Ту застану, и мужић ће рећи, „Господин докторе дозволите да вам се представим. Ја ее зовем Н. Н. седим у кући бр. 7. изволите ме сутра у 10. часова посјетити." „С драге воље* одговори доктор, и растану се. Доктор је био млад човек и симпатична појава. Сутра дап доктор у назначено време посети г. Н. Н. ког самог у соби затече, Овај га веома пријатељски предусретне, и после поздрава рече. Ваша појава Господин докторе јако је пријатан утисак на меее учинила, и ја Вас с пуно вере предусретам. Изволите господине у побочну собу, тамо је моја жена, па да ми ваше мњење о њој речете. Доктор оде у побочну собу младој госпи, и после четврт сата вративши се запита га г. Н. Н. како вам се допада моја госпа, ? „врло добро," одговори док-

тор; — „Но па њена болест ?" Е ако хоћете о болести ваше госпе докторско мњење да чујете, онда изволите звати докторамедицине, ја сам д о к т о р п р а в а. Ш

Сад признајем. Сељани имали бесна кнеза, пак му претили свакако, само неби ли сам захвалио и из сеоске куће отишао, Али кнез још гори. Они се једном договоре, скупе се у сесију и нашег кнеза за раме па на врата на поље; но кнез јаки, пак се ухватио за довратке и држи јуначки. Но сила Бога не моли; гурну још јаче и кнеза ва рукама избацише у авлију. Кнез падајући у блато рече: „Сад сам лезигнирао" (резигеирао!). —

Девет подераних протокола, Због неке истраге пошље конзисторија проту и једног пароха у село Пивнице, да на лицу места истрагу воде. Доведу се тужитељи, оптужени и сведоци. Прота нуди попу да протокол води. Попа свога века није ни у другим приликама записеик водио, а камо ли при истрагама, те учтиво понуди проту (као старијега); прота опет њему: Изволите!; он проти натраг, прота опет њену, та о да на послетку мораде поп перо и протокол преда се узетп и почети главу овако: ПротоколЂ вђ Ш 6внб1цћ с$ш;еи. Прота је водио истрагу и довршио, али сирома перовођа на девет табака хартије поче писати увод и сваки опет подера и доле баци. — Проти није ништа друго остало, него да сам из главе протокол склопи, а попи да нокупи изгужваних 9 започетих протокола и у пећ побаца. Поп се онда са три нрета подигнута заклео, да никад више неће на истраге ићи и протоколе водити. — И реч је и одржао. н. с.

Бубнуотека, Прилог који прикључујемо бубнуотеци „Стармалог" није уираво „бубање" него је горе еешто, и заслужује да се б у б п е. У Ст. Паланци, Србип учитељ на српској вероисповедној школи, честитао је своме управитељу Србину (1886.) нову годину — мађароки. Ево како гласи та честитка: Тект1;е1;ез 1§аг§а1о иг! ВоМо^ пј еуе4 Иуапот. Дуго и много. КакИз, ^атк>. Г-дин управитељ Србин, коме је дошла ова мађарска честитка од Србина учитеља, мора да је није одвише поштовао и чувао јер је није сачувао, те је тако дошла и до „Стармалог." Немамо се до душе чему смејати, јер је жалосеа, и као такову је и износимо у — б у б н у отеци.

РвГ*' Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.