Стармали

„СТАРМАЛИ« БР. 4. ЗА 1886.

29

И. У коју л ће, боже, илиџу ове годиие ићи краљ Милан ? — Можда у А х е н, да се лечи од оних „Ах"ова, које је нанео српском народу. Или ће ићп У Дарувар, —да комшијски дарметеу вар. Или ће можда ићи у Некар, — али ни тамо се неће аомоћи, јер би га и у Некару савесг карала.

0 ° 0 . Навршује се двадесет година од како је подигнута ж 3астава". Прошла је кроз много незгода, ал само једну замашну рупу има, кроз коју се Б екић бекељи.

А Аиђалбанди извирује хоће ли се ко покренути да даје паростос Аксакову. Јер одавно није имао прилике да што лепо забрани, па је због тога сад као шугав. +,. Латинска пословица вели: „БЧа!; јиеШа е4 регеа! типЛиз " — Ал то није барон Па!;, што хоће Србе да расели из тамишварске жупаније.

. Е хвала богу, кад је и „Наше Доба" стекло свога Душана. (Тај Душан истина још није цар, али може још и то бити, јер је Кнежевић).

□ ■ Даклем Јота Грујић пронашао опет нову з а в е р у. Е па уредник клерикална листва и треба да се брине з а в е р у. А то му доликује и као Ахас в е р у. X- Добро је то што нас Србе зову кашто и „Узмите Ви књигу и свете водице, другач ми тамо не идемо." „Баш Вам вала јунаци! ја сам у хитњи на то и заборавио, а без светих ствари не има нам онамо пута." „Тако је господине!" Нопо узе књвгу и свете воде, пошкропи људе, диже поглед на небеса и рече: „Боже свемогући, буди нам сада у помоћи!" „Амин!" „Сад браћо у име Бога ајдмо." „Имате ли господине посвећенога пра?" „Не имам Јосифе." „Било би добро, моја је нушка ево празна, па би ју ш њиме набио, онда би и на њ одрапила." „Ако имаш ти пра, ја ћу га сад на благосовити." „Ево имам." Попо очита кратку молитву и благослови пра, а Јосип ш њиме пушку наби, иа ће онда: „Не бојте се сада браћо, ова ће га сложити!" „Амин Боже!" Идући кроз село, људи све то више прилазе, а кад су близо мјеста дошли, онда се у бојни ред поставише. Први иде Јосип с пушком, за њим попо отвореном књигом, а њему по боку двојица напереним гвозденим рогљима, а остали са сикирама за њима.

рацима. Јер ено Гледстон се сећа и-раца, и хоће да им помогне. V. Кажу да бан Хедервари за то није одмах одговорио на нападај Франков, што су му поједини фрапки и д ,? нари сувише ситне ствари; — он рачуна само са милиошша.

Герман и уредник, Догодило сеунашемдобу. А било је баш онда, кад обични свет каже, „на новугодину," неки уредници кажу „у време нове претплате," а неки уреднпци кажу још друкчије, т. ј. у в р е м е еове субвенције." Тога дана дакле, отишао је уредник неког српског листа, управо рећи, уредник неког српског „лиса," код Германа. Желио му је свако добро, само не скорашњи састанак сабора. Герман је разумео шта то значи, али се уверио већ и о том, да се у нашем добу не спречава тако лако сазив сабора, нити се може помоћи Герману. Но опет зато је понудио г. уредника ракнјом бресковачом. То је требало можда зиачити, да ни брескве не падају с крушке, а камо ли стотипарке. Прошао је читав сат, али г. уредник нити пије, нит одлази. Он непрестано прича, како се сад тек спрема да смрви и потре све противнике „Његове Светости," и како његова, уредникова, странка све већма и већма расте. „Е па то ми је мило; то је неисказано," говорио је Герман, „та ви сте на тај начин учврстили и осигурали свој лист, е баш се јако радујем. Дед да попијемо чашицу ракије, за даљег сретног успеха!" Сиротица звонарица зањушила из далека спровод свој трза се и клепком лубарда, а људство виче. „Ено звони! Ено звони!" Попо чету соколи: „Не бојте се браћо! молите се Богу и сви сложно на прво!" Што они ближе, то сирота лија све јаче клепета, а кад су на 30. карачаја пришли, почне попо закљињати и светом водом шкропити, па ће Јосипу рећи: „Сад пуцај, не бој се, само добро циљај!" Јосип притисну —■ „крес" звонарица поскочи, па се слеже. Неки вичу: „Готов је!" А други опет : „Улунио се, не прилази! Попо очита још једну молитву, па ће рећи: „Браћо! Ви с рогљима на прво, па га притисните, и с божјом помоћи, не бојте га се! а Полагано се то к њему иде, али је и попо међу њима, који непрестано св. водом шкропи Корак по корак се примицаше и мртвој лији рогле у кожун задрјеше. „Држте! Иебојте се !" „Држимо, држимо, мртав је!"