Стармали

31

Многима је земља ниска и мајушна, Загушна и прашна, каљужна, барушна Висина их мами, висина им нрија, Хтели би да лете (пахтео сам и ја). Реткима је дато (ал тима је лако) Лете висом, широм, — ал то не мож' свако. За то опипајмо сваки своја плећа, Да л' имамо перја, крила за полећа. Та не мора с' летет', мили моји друзи, Од бескрилца с' иште — само да не пузи. —ВИЈ1. Лажпи фратор преварио бискупа, Некакав враголан иође на село, кад на путу, у једнојшуми нађе фратора мртва, ђе су га хајдуци убили. Скине тп н>ега одијело, обуче на се, узме његове књиге, пауправо у село. У селу је била црква у којој је фратор морао служити, а он сирома ни читати није знао. Увиде Шокци, ђе он не зна, па га туже бискупу. Бискуп обећа да ће доћи прве недеље њима у мису, па ће виђети шта је са фратром. Опази то фратор да су га његови сељани тужили па кад чује да ће бискуп доћи у неђељу — а он дође па угрије ону воду што се њом Шокци мажу по челу, узвари је па је опет остави на своје мјесто. Кад почну долазити Шокци у цркву, стану смакати руку у воду, ал како који смочи трза је брзо, па отреса, јер врела вода па снури руку. Но те неђеље не дође бискуп. Надали су му се друге неђеље. Фратор урани и тада па усија распеће Христово и остави га ђе је и било. Кад Шокци стану долазити у цркву, пођу да се водицом помажу, па најприје пренесу ухо, слушају да ли струји, па онда смоче један прст малко, на тек онда кад виде даније врела смоче сву руку и помазују се. Јест ал кад дођошепред распеће, па како који пољуби, а опо стане цврка, једва одкрпи уста од крста, тако се сваки ожеже. Онет бискуп не дође. — Еле треће недјеље огласи се, да ће заиста доћи, па и дође. Фратор сад није шћео ништа у цркви радити. Кад дође бискуп у цркву, има шта. виђети. Сељаци кад почеше долазити, слушају најприје воду, је ли врела, смачу један прст, па онда помазују се. Но још се више бискуп зачуди, кад почеше Шокци долазити пред распеће, па најприје сваки прстом такне да се увјери и тек онда цјелива. Зачудио се бискуп, па се аабезекнуо у људе што долазе, те није ни чуо како фратор служи. Док на један пут а оно миса готова. Пита бискуп фратора, шта је његовијем људима, — какав је то посао. — „Не знам" одговори фратор, „нико им не може угодити, зазиру и од свете воде и од светог распећа, па ево и мене су тужили." — Бискуп се недосети угурсузлуку, већ одмахну руком и остави лажног фратора на миру, Варјача. Романцера. Висока је коморлија планина; Онде виси једна масна сланина. Сланина је прозаичпе нарави, То се чита, с њених леђа гарави. Шб"* Још се могу добити сви бројеви „

Гарава је, макар да је Сланом водом умише, Прозаична, ма да увек Нарфим лука мирише (Опростите, али немам Каденција сувише) Она не зна како један Мачак за њом уздише. Димша. Фала кошмија, могу баш мало лабрцнути, Еомшија Србин одлазио сиако вече Шваби на поседак, али за чудо да је увек баш тако удешавао, кад швабе вечерају. — Шваба (ван швабског обичаја) понуди свог доброг коншију Симу: Ајде комшија Сиие, мало вечерати! Сина ће на то: Та фала коишија, вечерао сам; али ајде де, ногу баш мало лабрцнути ! Прихвати се чиније и поједе више саи, него шваба и швабица заједно. — Сутра дан прође Шваба са Симом опет тзко, па и трећег вечера. — Четвртог вечера понуди Шваба опет комшију, а овај по обичају рече: „ајде де могу баш мало лабрцнути!" Шваба сад ћути и рече Сими: Знаш, комшија Симе, иди ти кући па најпре мало лабрцни, ионда дођеш код иене па вечераш ! Сиронах Шваба је држао да је горе лабрцнути него вечерати !

Не да Турчин Марка. У Семизовцуу хану био Турчнн ханџија. Једну вече дођу му два трговца на конак. Пошто вечерају снјели су дуго, па онај један трговац заиште гусле.*) Ханџија му их донесе. Он узме гусле па кад их удеси поче: Цошетао Шокчевићу Марко Од Нрилипа града бијелога. Ханџија га у тај мах прекиде, вели, дајде ми те гусле, да их видим. Трговац који бијаше шокац, иружи му гусле. Хапџија их узе, па ко бајаги поче загледати, док, их шчепа десницом, па запотегавши певача по леђи, завиче: „На поље из мога хана! Наша четири цара Марка турчише, па га потурчит не могоше, а ти да га вечерас пошокчиш! На поље!". Јадни Шокци нађошз се у чуду, стану га молити, да их не гони, али Турчин ни ухо. Те они шта ће куд ће, савише лике, па оду из хана мислећи ђе ће сад конаковати. Варјача. *) Ио Боспи и Херцеговиии у сваком хаву имају гусле.

Ех (етроге. Сад ћу нешто рећи, Па како ми буде : Људи траже сиободу, А слобода људе,

* од почеткадо да нас. "фЦ