Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА1886

пе би могли никога на дугдчко да хвалимо, а то би било таман као што треба, јер дугачке хвале не засдужујемо никако; друго и друго не би могли никога ма дугачко да кудимо, а и то би било таман као што треба, јер ко хоће другога да к у д и, тај мора друкчије да гуди, а не као ми. Кад би се увеле све само „кратке вести," тада би увеле, управо увенуле би дугачке полемике, а што је најглавније, и ово моје дугачко писање о кратким нестима могло би изостати. Но „кратке вести" донеле би и других користи. Н. пр. владини листови јавили би, да ћемо накнадно и ненадно и опет платити 30 милијона форината и с тим би морале престати. Не би имале права да ту гсратку вест обуку у 200 реди лажи, тако, да нам је иосле чиото жао, што славна влада иије искала бар 300 милијона. Но морам признати, да мени кратке вести, како их данас новине доносе, нису доста кратке. Ја питам себе толико пути: „Еако би било боже мој, кад ми не ои уоште ништа писали? — па долазим до закључка, да би то било добро. Ал кад већ мора бити писања, онда сам зато, да се пише што краће. По оној пословици која вели: „Који се људи не разуму на по пута, ти се неће никако разумети," предлажем, да се млоге реченице и кратке вести исписују само у полу. Н. пр. У место: „Краљ Миланје издао указе о отпуштању чиновника", довољно би било написати само прве четир речи, а последње четир могле би се изоставити. Ја држим да ствар тиме не би ни мало кзгубила. У осталом ово начело кратког писања могло би се још већма усавршити, те држим, да се не би морале чак ни речи потпуно исписивати. Кад би се н. пр. по Анђелићу ударило, те би од њега одвалили само једно слово (не мислим овде оно „божићње слоМД1ПМ1. Рецепт од кијавице, Хумореска. (Свршетак.Ј Кад су ушле натраг у собу, а баћ-Остоја се, као у мукама, иреврће по кревету. Дрхтавица се уталожила, ал' сад је дошла јака ватра и он је од те силне ватре и топлоте пао у бунило. — Што . . . тај каже . . . нису . . . ме . . . ма . . . нули ... само ... још... мало . . . па .. . па ... па . .. и он се усправи у кревету, па погледа около. Тако му је био страшан поглед, да се Алка чисто смрзла од етраха, а непрестано се крсти и моли богу. — Ух! ух! Није добро. Видим ја по њему. Гле, гле очи какве су му. Наишао, баш нагазио на што. Да зовемо кога; је л,' шта мислиш? — рече она Јовици. — Баба-Комлу да баје од зла часа ил' попу да чита молитву, ајел'? — Та стрпи се још мало, да видимо оће л' то прећи. Иди фришко донеси у један чанак ладне воде и крпе, па да му облажемо главу.

во в него слово: ћ) онда не би било нужде писати Анђелић, но само анђели. Дакле би мој начин кратког писања стварао чак од Анђелића, анђеле а ја сам пуно уверен, да то ни бог неће моћи учинити. Напослетку ако вам се овако скраћивање чини претерано, онда нек остане макар само при „кратким вестима" без даљег скраћивања. Та ви и не знате како се кратке вести лепо читају само кад су лепо поређане. Ево да видите само н. пр. Кратке вести: — Угарски сабор дозволио је влади искане милијоне. — Овог месеца иселило се из Угарске 90 породица у Америку. — У Пожуну се отровала читава породица. Узрок је, што их је Чивутин кајшар упропастио. — Из вароши Саланова из Русије протерани су Чивути. — У Пешти је изишла књига под насловом: „Слобода у Угарској." — Уредник румунског листа Трибине, Пакурар осуђен је на годину дана затвора а уредник „Новог Бича" на 6 месеци. — У Србији се одмеће народ од зулума у хајдуке, — Др. Стева Павловић добио је орден Св. Саве, што је бранио данашње стање у Србији. Бадава и опет вам кажем, нема преко „кратких вести." —ом.

У ш т и п ц и, Један прота је израдио операт „о дотацији свештенства." По том операту требали су плаћати поповину: брачни парови, удовци, удовице, свештеници, владике, само п р о т е не. Ово није донео ни један озбиљан политички лист за то, што није нико хтео да отима „Стармалом" овај „залогај." * * Герман бежи из Карловаца чим „одбор петнајсторице" оде тамо. Кад тај лек помаже, онда нек идући сабор у сваком српском месту постави сталан ■■шммиии— шкаиш шш шишаншв/шашшшашшшшшшшшшшишшшшшааш гтвттвшаишквша&ш ашашшвт шт И мећали су дуго ладне облоге, и једном баћ-Осто ја се утишао у бунилу, па и заспао. — Но, сад му је већ мало боље — рече Јовица. Па само га мапи сад нека спава, па лбзи и ти, а ја идем кући. — Шта! кући!? Ако бога знаш, немој ме остављати саму, јер ћу и ја одма отићи, ма куд било. Још ја не верујем, да је код њега чисто. И Јовица је морао да пристане, да ноћи код њих. Легао је на банак поред пећи, па одма и заспао. Сирота Алка никако није могла да заспи од бриге, шта је то са њеним Остојом, а кад је прошло једанајст сати, па једно 2—3 сата у таком је страху била, да је мислила, е неће ту ноћ преживети. Све буди, бог с нами, неки нечастиви дуеи ишли по соби и на пољу око пенџера, па ударали у пенџере отворизали врата, викали, лармали, да су је све мрави подилазили од страве. Наравно, да је те духове њена узбуђена машта створила ! Једва у зору једном свела је и она очи па заспала. Тако је била уморна, да се никад није будила, док није гран'о дан. Када се већ једном пробудила, имала је шта видети. Баћ-Остоја заглибио лулу у уста, па није да га дими, него