Стармали

„СТАРМАЛИ« БР. 13. ЗА 1886.

103

ноћу да покрију, и чујем да ће доћи нови рекрути, ја рђаво живим јер су сами Маџари, Немци и Власи, само ја Србин, и имам једнога ладмана у патриЈу (Ва^епе) другу из Јабуке сњиме лепо живим, и идем код њега и он код мене јербо је Србин, и ћувај се добро и тако те поздрављам све код куће, остајем жив и здрав, да све затече живе и здраве. твој муж Јанко Радуловић. канонер.

Судац. Јесте ли ви са оптуженим у каквом сродству? Оведок. Та онако из далека; знате; његов отац хтео је да узме моју матер, — ал се покварило.

О. А што ви, господине Трвтовићу, путујете увек на трећој класи? Т. Зато, јер нема четврте.

A. Помисли само, драга пријо, како сам се синоћ препала. B. За име божије, шта се догодило ?! А. Чуј само. Поноћ избија, а мој Ианта иа на врата, — па шта мислиш: трезан!

Проојак: Уделите што сиромашку невољном. Гооподин. Та куд сам део те ситне новце! (тражи п о џ е п о в и). Просјак. Да вас ђаво носи са. вашим ситним новцем! Док се ви пипкате, прођоше ми најбоље муштерије.

Оглас. Потписати нуди поштовану публику, да купи његово новопронађене, практичне фуруне, са којима се могу дрва сасвим уштедити (ако се ложи угљеном). н. н. Ерак. Ако би ти се кад проктело, да се жениш, Петаче, обрати се мени, пак ћу ти дати врло добар савет. Петак. А тај би савет био. Ерак. Да се — не жениш.

Госпођа. Истина је, господине, али ја га молим да ми опрости, јер ја сам мислила да је то мој муж.

Наредник, Триста ђавола, Панићу! како си могао тако пасти с коња! ? Панић (регрут). Молим покорно, г. наредниче, па не могу ваљда остати у ваздуху.

Судац, Госпођо, вас тужи овај господан, да сте га, кад је ступио на ваше степенице, посули кључаном водом. Је ли то истина?

А (прекорно). Сви су ми пријатељи већ честитали, што сам добио орден; само ти још ниси; Б. Опрости, брате! Ја сам о томе чуо још прекјуче — ал нисам могао да верујем.

Ж ена: За Вога човече, тако доцкан долазиш кући. М у ж: Та тек је 10 сахати. Ж е н а: Погледај само на сат, прошло је три. Муж: Али драга женице, ти ћеш ваљда више веровати твом рођеном мужу, него једном сату? * * * Мати: Јеси чуо, Јоцика, ако се одма не смириш, таки ћу те затворити с кокошкама у кокошињак. Ј оцика : (Јогунасто) то можеш мама ! али ти у напред кажем, да нећу снети ни једно једино јајце! * * * М у ж: Дакле женице, сад бирај: или да ти купим нову хаљину или да идем с' тобом на бал, — шта волијеш? Ж е п а : Па ту је бар лак избор : ти купи мени хаљину, па онда немораш „ићи самном на бал", — ићи ћу „ја с тобом". * * * Бто како и ти учитељи ништа не знају; увек су ме корели, увек су казивали, да нисам ни зашто; а гле! Чим сам стао под меру, а доктор одма викну: „каидНсћ!" * * * Муж: Ја знам све; тебе радо гледи наш доктор. Ж е н а: (за себе) Добро је ; ипак не зна све!! Прибележио Др. Казб.

Одговори уредништва.

„Из отомака о стомаку." По ономе, што је шаљиво у овој песми, могли би је примити. Али има и таких тврдња које нити су шаљиве, нити истините. н. пр.: „Све идејв и аојмови Пореклом су из — стонака." или „Јер душевно стање људи — 1Со и друга стања свака (!) Ризвија се од живаца, Живци оиет из стомака." С тога ће изостати. К—Д. Добре хумореске увек ћемо радо примити. Што се тиче нагађања вашег, ту се канда варате. „Једна ноћ у шифонеру." Штампаће се у подлистку, чим се изређа рукопис, који је пре стигао. Ако имате доколице, дете још што т а к о (макар и боље). Љубисаву. Што је „Јавору" намењено послали смо уредништву „Јавора." Што смо за „Стармали" сачували, улазиће према потреби и околностима. да ли брзо једно за другим или по лаганом реду, — то ни сами унапред не знамо. Заједалу. Неки пошиљци ваши елучајно су изостали. Сад их нађосмо, али су сад већ застарили. За то не одбите вољу да нам се опет по каткод јавите.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога* од почетка до данас.