Стармали

Т Новоме 20. з^аја, 1333.

„Стармали" излази трипут месечио. Годишаа цена 4 ф . — погодишља 2 ф . — иа 3 месеца 1 ф . За Србију и другв крајеве: 10 — 5, — 2 1 /, динара илифранка. — Вдасник и одговории уредник Змај-Јован Јовановић; Жздаје штамаарија А. ПајевиКау НовомСаду рукопиеи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, ЛУјеп IX- РогсеПап&азве, 50.) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе пдаКа се 6 новч. од реда, слова жао што су ова и сваки пут 30 новч. за зкиг.

Телеграми Гарашанин Стармалом. Морамо скупштину да одлажемо, јер још нисмо са носланицима на чисто. Стармали Гарашанину. А што правите керефеке! Реците како јесте : нисмо још са посланицима на прљаво, ма да се трудимо и са бичем и са зобницом да то постигнемо. Али неће рибе на удицу, јер се већ отрцала.

1\ет 8гађа(1 ћепсгерј. А шта ће ми венци! Вели мртав Хенци, Нису венци странски. Вели живв Јански. Ти су венци куси. (Могли б' рећи Руси). Народности жмуре (Јер им сузе цуре). А Тиса шепртљи, Да заглади факта: Музика је, вели, добра, Али нема такта. А ја на такт звиждукам : Шалајдалајданом! Рад'те како знате Кеш <;и^от, пет Вапот. Флегмуцијус.

Шетња по свету, XXV. У данашњем свету нема нигде сигурности. На сваком кораку може човек да налепи и да пострада на сувом путу. Није сигуран ни у гостиони, кад једе „кренвиршле," јер му може ко пребацити, да волије пар кобасица него читаву Шекспирову појезију. А ни кад чита новине није сигуран од — крађе, о чему смо имали жалосне прилике да се уверимо из изјаве г. уредника „Јавора". Дакле не краду само поједини поштари и по неки од мање и веће господе, већ се на тај занат почеше бацати и књижевници, али на нашу утеху, овом се „Јаворовом" „крадцу" брзо ушло у траг, те надати се је, да његовим трагом неће више нико поћи. Но не само ми обични људи, него ни велики нису сигурни ни у самом угарском сабору, да им се каква непријатност не догоди. Тако кад је Тиса почео говорити при расправи о накнадном кредиту, довикнуо му је старац Чанади: „Зините боље, кад хоћете овде да говорите." Али овде се старац Чанади мало пребацио, јер ја држим, да би по нашу земљу кудикамо боље било, да Тиса више никад, а не да још већма зине. Сад је по Чанадијевом схватању само мало зинуо, па одоше двадесет милијуна форината у мутну Марицу некаквог „накнадног кредита", а шта би тек било, кад би Тиса још већма зинуо? Него наши српски посланици и овог су нам пута осветлали образ. До душе, од Срба посланика није нико говорио ни „за" ни „против" али зато су њих четворо Срба посланика из Угарске и њих десеторо из Хрватске гласади, да се наша отаџбина оптерети за двадесет милијуна и још неколико форината, дочим против тог новог големог терета није ни један Србин посланик гласао.