Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 18. 8А 1886.

139

предузимају никакве мере. Види се како смо сломијени, кад ни против оваког зла, не смемо енергично да оповирамо * * * У Азији је обичај, кад је колера у највећем бесу, онда свака општина наручи велики број мртвачких сандука. На то се чека и код нас. Против азијатске колере, употребићемо — азијатска средс т в а. Да смо веседи. * # * Наш министар просвете, Трефор, добио је орден Св. Саве. Баш је враг тај краљ Милан! Како су почели. Трефор и Анђелић, поред св. Кирила и Метода још би забранили светковину Св. Саве. Сад кад је Трефор примио орден Св. Саве, неће бар моћи казати: ,Св. Сава, није вам био светац." * * * Под министром просвете Трефором дошли смо дотле, да се у Угарској подижу већ и коњима споменици. * * * Па боже мој, хоће ли и гроф Фестегић, који диже свом коњу с поменик, бити подарен из Србије каквим орденом ? * * * Надамо се да ће бар у тој прилици краљ Милан оставити Св. Саву на миру, и дати Фестетићу орден — краља Милана. е.

саком-пак створио на врби. Кад газда Јеша то виле он што журније могаше трч' ближе магарцу, зовну га онако по чобански, а кад му се увоња приближи он му с' баци на гола рамена па воштац преко рита на долину а овом што брже магаре могаше према селу. Код газда Јешине куће већ сви поустајали. Машиниста је већ спремио довољно паре и ено га звижди и позива сваког на своје место. Већ је скоро три сахата. Машина бруји. Сваки гледа свога посла. Наједаред кајиш са великог точка прасну доле, машиниста заустави строј, раденици стали да одану за који секунд, док се кајиш опет не стави на точак, кад у тај пар магарац у највећем трку униђе у двориште носећи на своји леђи — шта мислите кога? — Газда Јешу? — Не. — Већ баш самог ђавола. Сви да се покоче од смеја, који су у ђаволу познали обученог мајмуна, а синови газда Јешини најозбиљнијим лицем трч' на улицу да виде ко то запомаже. Кад тамо а газда Јеша колико је дуг лежи сав прашњав по сред пута, и јауче, јер се беше јако угрувао. А и није шала спасти с' магарца кад је овај у највећем трку. Можда ћете и нехотице запитати од куд ђаво сад опет у селу ? Ево од куд. Кад је газда Јеша седао на магарца, није ни приметио, како се ђаво сишао с' врбе и посадио за његова леђа. Све док није дошао на две три куће пред својом, није газда Јеша обртао главе, да види где је ђаво, а кад се овде окрену и опази га за своји леђи а он љос с' магарца у прашину и то тако јако, да су му се сва ребра кршити

Ђира. Ух како си блед! — Погађам о чему би хтео да говориш, а незнаш како да почнеш. Спира. И ти сав дркћеш, — ј* 1 л да би волео кад би ћутати смео Ћира. Ајде да данас и не почињемо, Јер ја зацело држим д I уредник „Браника" није био код куће, кад се денунцијант крадом увукао и поштен лист својим упљувком умељао. Спира. Ајде да дочекамо изјаву. Ћира. Ајде да дочекамо изјаву.

Ћира. У Србији је сад овако: коме полиција пе да пасош, тај не сме на скупштину. Спира. То је много. Ал ја ипак знам нешто још више. Ћира. Да чујем. Спира- Коме скупштина да пасош, — тај можо ако хоће чак у Америку.

Проба пера СХШ1. Из брачних живота. Сима има Кату. Андра има Делу. Коста има Нату. Стева има Јелу. почела. Дошав мало себи почне од бола запомагати, а у тај пар дођу и синови и петљајући уведу свог престрављеног бабу у кућу. Кад је газда Јеша дознао од машинисте и др. да то није ђаво, већ обичан мајмун, ког је и он, газда Јеша, по вашарима и комедијама морао видети — он се окрену дувару, не могав од стида ником у очи гледати.

Сутра дан, дошао беше у село К. један доста хабено обучен капуташ. Одма се могло приметити да је комендијаш, јер је кочијашио на великим, аршевима покривеним колима. Стаде поред селске куће, сиђе доле и запита за општ. кнеза. Кад га пустише кнезу замоли он учтиво, да би кнез имао доброту те да да добовати, и распитати е да ли је ко од месних становника нашао где тако и тако обученог мајмуна, који је усљед рђава поступања — батина — утекао од њега. Кнез се слатко насмеје и упути комендијаша газда Јешиној кући, где овај на велику своју радост, а на грдну срамоту газда Јешину, ком су се ио свом селу смејали, — нађе своје живинче, које су у газда Јешиној кући за читави 36 сах. ранили крушкама и јабукама и правили којекакве шале с њим. Тако је прошао газда Јежа. Ваш прави Црногораи,! — Жалосна му мајка. Милован Кузмановић