Стармали

„СТАРМАЈШ" БР, 24. ЗА 1886.

1У1

људи аадовољили са седам риба и седам лебова. . . . Данас бн се млоги од нае таког јестива брзо заситио , али неби био сит. . . Па шта велите, како се у оно доба јефтино ишло у илиџе ? . . . Сав Израјиљ правио је скупа мали „шиацир " из Египта; при томе „шиациру и добили су војници фараонови ладан туш „гратис". . . Само не верујем, да су они израиљски иутници сувом ногом из мора изишли, као што се пише, јер држим, да и ако се море растворило, да је ипак остало прилично блата и каља у његовом кориту. . . Данашња су времена друкчија . . . Данас хоће жена и деца да буду и сити и одевени, хоће, да се брине о аима неко, али не онај, који се брине за птичице шумске, и друге крупне и ситне животиње. . . Муж мора својој жени и деци живот по могућности да ослади а тај шепер кошта новаца! новаца\ и оиет новаца ! . . Каже се: от куд да узмем а да не украдем?! . . То није правилно; треба казати: од куд узмем, од куд да украдем ?! кад нико нема одвише! ... Па мислите ли, да су само ожењени људи у томе тако несретни ? Варате се! Они истина требају новаца за своју жену и своју децу , али и нежењени требају такође новаца за жену и децу — каквог иријатељп ! . . . свако, ожењен или нежењен, стар или млад, треби новаца ! . . . Свако се тужи на велике издатке, а мале приходе, свако због велике празнине својих џепова уздише са Монтекукул>ем : новаца! . . новаца\ .. новаца! . . Свако треба више, него што има и свако се бори са несигом халом, која се зове : „ Дефицпт ". Велики са великим, а мали са малим! . . Ла што веЛи људи . . већи „дефицит" ! . . Узмите само (као што и узимате) за иример нашу државу; зар може бити „дефицит веИи ? . . . Па како се крпи та увек подерана врећа ? ... Са новим дугом! , . . Тако чини држава, па тако и Ви, а боме тако и ја! . . На плаћање немислимо ни једно, јер за то треба новаца! . . Радујем се само што се не познајем са тим бароном Ротшилдом, јер би ме могао кадгод напастовати, да му иозајмим коју форинту, па би на ј(1 оју велику срамоту морао тако великом мужу дати . . кошар! . . прерадио Др. Казбулбуц.

Мисли о ситуацији. Тиса је добио унука. Веле да Тиса децу јако воли, и да се стара за њих. Па ипак што се тако слабо стара за своје друго дете, које му је на старање новерено. Што тако мађехински поступа са — Угарском?. . . * Мађарски листови кукају за протераним Батенбергом. Веле како су могли за незнам чије интересе жртвовати Батенберга. И јест страшно. Ваљда би Мађарима милије било да су се за Батембергове интересе жртвовали интереси Бугара. Њима је тек навек дражи један швабски лајтнанчић од једног славенског народа. * Веле да Је Тиса назадњак. Ја то неверујем он је прави црвени петрољер. Ено војује у Бечу за петролеумску царину. Само, само, што је тим петролеумом за далио кућу нашег благостања. 1<ш 08 могу добити сви бројеви „

А. Хо-хо! Та ти пијеш ракију као воду. Б. Није истина. Толико воде не могу попити.

д е ца и лудеговоре истину. (Само што одр сли и паметни не хоће да је слушају.)

—. Ја сам увек био сретан у љубави • —, Па ипак се још до сад нисте оженили. —. Та баш за то и кажем то.

—. Шта ти ради отац ? — Болује од очију. —. Е да! — како то? —. Јуче је казао матери, да не моме више да је очима гледи.

А. Знаш ли шта је ново? Јуче сам се заљубио. Б. У кога ? А. У бароницу Гринбиргер — Бирнгингер — или Кирнбиргер — та неко је немачко презиме, тешко га је изговорити. Б. Доста, доста. Већ видим да сисе неисказано заљубио. ш шдовддвж. Пошт. лађа » 1 1886. до од 4. (16.) марта " даље наредбе. Из НОВОГ САДА у ТИТЕЛ у служби мешовитој : П онедељником и петком не пре б сах&ти у вече. Из НОВОГ САДА у СЛАНКАМЕН-ТИТЕЛ и на потиске станице средом и суботом 5 и по сахата по подне. Из НОВОГ САДА у ЗЕМУН и БЕОГРАД средом петком и недељом у 5 и по сахата по подне. Из НОВОГ САДА у ОРШАВУ и ГАЛАЦ средом, петком и недељом у 5 и по сахата по подне, Из НОВОГ САДА у ЦАРИГРАД преко РУШЧУКА и ВАРНЕ: недељом, у 5 и по сахата по подае. Из НОВОГ САДА у БУДИМПЕШТУ сваки дан у 10 8 /* сахата пре подне. У НОВОМ САДУ, 3. (15.) марта 1886. ОДПРАВНИШТВО. Стармалога* од почетка до данас.