Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 26. ЗА 1886.

евоје раге у нова кода, па хајд прво на вашар у 0-, гд нит је што купио нит што продао, а за тим оде натраг у своје село. И тако су Мија и Арса дошли до нових кола и дивних кон>а, а кукаван Туна љуто је настрадао. Милисав. Допис из Вуковара, Иеко „иутујуће" друштво давало је у Вуковару шаљиви комад : „Шаран"; разуме се, да се публика сва грохотом смејала, али код призора, где жена од мужа прима „шарана", такав се гласан смеј зачуо из једне клупе, да се сва публика окренула и у још већи смеј ударила, гледајући једнога чику, који је као изван себе рукама махао и на сав глас : ха! ха! ха! ха! дерао се, да се све орило, а сузе му од смеја све зврцају нуз лице ! Тек кад „ш арана" нестаде, стиша се он мало, али чим реч опет на „ш а р а н а" дође, а он оиет у громогласно : х ! ха! ха! ха ! . . . . Разуме ее, да су га многи питали, шта му се то тако Зако допало, а он тек само развуче уста, на ће онако поучавајући рећи : Ана, како се не би смејао, кад видим, да толики народ ј о ш н е п о з н а ј е „шарана"! Овамо дрека и вика на „шарана", — ха ! ха! ха! и није „шараи", него — — првенпорка !!!" (Режисеру је дабогме изгледало свеједно, или кунио „ш а р а н а" или „црвенперк у", али Вуковарци знају разлику из међу ове две врсте.) Молимо „Стармалог", ако познаје Змаја, да изради у њега, нека одобри „путујућим" друш'1'вима, да могу „ш а р а н а" п о и о т р е б и и п р е м а о к о лност и м а и прекретити и у „црвениерку" и у „к е е е г у". Др. Казбулбуц.

28 34 90 8 8 10 8

О О О

На матуритету. Професор. Која река тсче кроз Мадрит ? Ђак. (Прибравши у мислима све реке, којима је пмена знао, изабра и рече:) II а д а н. Професор. ГОто нисте рекли: н ада м, онда би бар нешто погодили.

О О О

Из гимназије. Професор Н. имао јс пасију (баш као оно Фридрих велики) да ноставља кашто врло егзотична питања. Једаред изазове на таблу Миту Бранића, и рече му да напише нулу. Мита (узме креду и напише пулу). Професор. Добро, врло добро. То је пула. То је ништа. А може ли бити што мање од тога? Мита. Може. Професор (ударп у емеј) Мита. Молим, господине, пемојте се смејати. Ја што кажем, то могу и доказати. Професор. Е, то је шта друго. Де, даклем да видим ! Мита (II апшне још мању нулу.) Зар то није мање?

ШКОЛСКЕ КЊИГЕ КОЈЕ СЕ МОГУ ДОБИТИ У ШТАМПАРИЈИ А. ПАЈЕВИЋА У Н0В01САДУ ево су ове: Буквар са сликама за сри. осн. шк. ново издање 16 н. Упутство уз буквар за онсновне школе 10 „ Црквено слов. буквар са читанком ново издање 16 „ Чптанка за други разред српске осн. школе 24 „ Читанка за трећи разред српске осн. школе Читанка за четврти разред срп. осн. школе Читанка за први и други разред нижих занатлијских школа, тврдо укоричена, 306 стр. Рачунски иримери за уч. З.-ћег разр. осн. шк. » » » 4.-ог „ „ „ » » » 5. ■ ог „ „ „ г> п V 6.-ОГ „ л л Зоологија за учитољске и више девојачке школе 80 Апостоли и Евањђеља у празничне и недељне дане, преко целе године с преводом српским и са 24 слике од епископа Платона, за школску и домаћу иотребу има 292 стране Наука из светог писма (за писање и на изуст учење) у основној школи И 37. Члсослокд оумражшжЕ кх чтенТи цбркокнк1\"А КНИРК К'Л 0у*П0ТрЕКЛен'|10 кх нлр. оучнлифлуа Извод из српоке граматике. Својим ученицима саставио Ј. Живановић. II. издање — Немачки буквар за основне школе, по разним изворима израдио Стеван В, Поповић епархијски школски реФеренат — — — — Општи земљопис за српске народне школе у Угарској, превео по Кутнер-Мајеру и попунио Ст. В. Поповић епарх. школ. реФеренат са 9 слика и мапом уз ово иде додатак: Наука о глобусу и мапама — — Један пут )едан — таблица на тврдој артији Историја Угарске, са уводом у историју света за нижо разреде средњих школа написао Др. Фрања Рибари, с мађарск^т превео проФ. Милан А. Јовановић. Свеска I. „ • II. Велика катавасија Мала катавасија ђимнастичке игре са сликама. Део 1. Одабране народне песме за учење на изуст у срп. основним школама друго издање Дпсциплинарна правила за учит срп. осн. шк. Наставни план за срп. нар. учитеље Нове метарске мере Ко дакле жели да горње књиге из прве руке добије, нека се обрати подписатој накладној штампарији од које ће добити највећи књижарски рабат. Иначе могу се ове књиге добити и у свима српским књижарама. Штампарија А. ПајевиЈја у Н. Саду.

10 н.

9 н.

25 2

60 „ 60 „ 20;.

10 10 20 10

Јои! 06 могу добити сви бројеви „Старма/10га к од почетка до данае.