Стармали

17" ЈЕЗСово2л:е Оа-дз^ 20. новембра 1©©3.

„Стармалн" излази 'грипут месечно. Гвдишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 2 1 / а динара или Франка. — Власпик и одговорни уредник Змај -Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду рукописи се шшву уреднику (1>г. Ј. Јо\ап«» Ј€, МГјеп IX РогсеПап^аззе, 5<>. ) — Претплата и све шт« се тиче администрације пшље се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду, — За огл&се плаЕа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Гарашанин путује. Гарашанин коња седла. Срећан пут му, роде, кажи. А куда ће? — рад си звати; Он блажију климу тражи. У Нишу су скупштинари Климали му из свих снага ; То климање и та клима Не беше му доста блага. Не могла му здравља дати, А народу сок исцеди. Така клима, ето вид'те, Баш никоме ништ' не вреди. Нек нутује један, други, Куд се лека ради прати; Али народ корен има, Он не може путовати. Ведрите се српски дани, Што сте тако расклимани, Да се здравље српског рода У свом дому опет стани. ______ н=н. Шетња по свету. XXXIV. Неко је наше књижаре назвао чивутима. Ја држим, да је то грозна неправда. Не знам, какви је панчевачки Каменко, али, да ми је у власти, заповедио бих му, да сто пута препише његово сопствено издање „Отмен свет*. Тако би се можда научио учтивости,

те не би пљувао за другим људима, као што је учинио нрема честитом младом свештенику Стефановићу. | Ако не би ни то аомогло, онда би му новосадски књижар Лука Јоцић као иознати каваљер могао учинити хришћанску љубав, те да му пошље своје „Не пристоји се". Мислим, да би то добар лек био. У осталом, Каменко ма какав био, ипак наши књижари заслужују свако поштовање. Од њих се човек увек може чему новом научити. Ето н. нр. да није књижаре браће Поповића ја ни данас не бих знао, да су Јанко од Котора, г миљанић, Вук Мандушић и други српски јунаци били управо чисти и овејани Хрвати. Да нисам прочитао „ Најодабраније народне песме ускочке и хајдучке", што је латиницом издала ј књижара браће ПоповиКа, ја бих оотао и данас слеи | поред очију, Овако пак хвала буди српској књижари, те сад знам, да су С р б и били X р в а т и. Но то је . аленкост, што сам се Ја нећем новом научио. То је просто моја добит, а никога се не тиче. Него главно је то, што одатле можемо увидети, како смо ми Срби до сад ужасно неираведни били. Тужили смо се иа Старчевића и његове присталице, што поричу име срнско : криво нам је било, што нам браћа Хрвати отимају наше народне песме и што хоће да нам чак и цара Душана и Краљевића Марка похрвате. Сад нам то више не сме криво бити. Сад морамо и сами признати, да браћа Хрвати имају право, јер иначе браћа ПопоЕићи не би могли у својим „најодабранпјим народним песмама" изпети, да је Хрват бпо Мандушић Вук, чије је јунатптво опевао и владика црногорски а велики српеки песник Петар Његуш Петровић. Ето, то је заслуга књижаре браће Поповића! Не знам, да ли њихове те „најодабраније песме* добро пролазе. Не знам, да ли ће се ко користити њиховим најновијим проналаском, али то знам, да су се у гробу морале преврнути кости српских јунака Јанка од Котара, Смиљанића и Мандушића Вука, кад