Стармали

и видео сам на њој триста чуда и четирстотине тридесетипет чудотвораца који су држали у руци сваки но један Кикиндски програм са избрисаном четвртом тачком, но доста је било свакоме и по три т а ч к е, ако би до чега дошло. Ови чудотворци починили су као што је познато чуда и чудеса, ади би много веће чудо било, да су унели мир и ред, љубав и слогу у српску опшгину, него што су се заузели да сејући неслогу ме^у Србима угађају нашим ненријатељима. Гледајући те покоре навуче ми се мрак на очи, обневидео сам, те онако у помрчини навијем федере мога балона и за тили час створим се над Београдом, и то баш над гробом ,Срп. учеаог друштва". Абердар га је баш вином залевао, а Стојан му читао опело, и певао песму: „Зрашче мја без-Гласн а" (т. ј. без Гласника). Но ветар ме је шибао и терао одатле и мој се балон намргоди, окрете гдаву, уздахну и нојури противним правцем и једва се заустави код НовогСада. Новосађани су сретни људи ! Док друге вароши бира,ју тек у три године једнога посланика за мађарски сабор, Нови Сад ће да бира ове једнс године двапут посланика! То је ги у1е1 4ез Си^еп! „Наше доба". оно исто „Наше доба", које је у своме броју пред Божић рекло за Пада Морица: „какав Мориц! То би било срамота за Нови Сад, кад би њега бирали," доноси сада опширне чланке о истом Морицу и препоручује га топљејше за бирање. Опрости му, боже, јер не зна шта чини, ни шта говори; распет је између Будапеште и Карловаца, те му је цело „состојаније" тако затегнуто, да хоће да пукне. У истом „Нашем добу" занимљива је историја о зеленом гуштеру, и куму, који га је крстио, патријару Маширевићу; но ово спада у зоологију, дакле ваља о " ШФЈшжетжк. ,г-ч Н а г р а и с а л о. > ј — Хумореска 1. Што га човек дуже иосматра, све му је јаснији нојам Дарвинове тврдње, т. ј. што га дуже носматрате, све вам је јасније, да је човек постао од мајмуна, а он — бар по моме назирању — специјално од „мандрила." Како јејош на врату имао неку белегу то су неки враголани доказивали, да је он био у незнам чијој минажерији на лапцу, и да се неким чудним случајем опростио своје обитељи — кавеза. (Чудна ли су Боже дела твоја !) Истина, он је то свечано норицао и самим званичним документима, као што је крштено писмо, доказивао да је рођен од права оца и матере, да у њиховој породици никога нема, који би биоусродсгву са мујмунима и т. д. али. Заман му муке и заман труди Сви му докази беху залуди ! Поред ових особина, био је он т. ј. ђока Зонић и неке врсте особењак, Њега су два сунца грејала! Једно ово обично што и нас огрева, а друго је ли баш њега ради створенп, а неки славни „асгроном" кума-Нира дао

томе читати у каквој физици, јер ,,Стармали" није катихизис, да доноси чланке из гео л рафије. Ваздухопловац.

У ш т и п ц и. На угарском сабору претреса се сад б и џ е. Ми Срби обично кажемо уместо биџе — буџе. Тј је ваљада отуда, што кад год се прегреса у нашем сабору биџе, изгледа нам, као да буџо на нас падају. * * При претресу биџе а ^.оказало се, да имамо хиљаду и петстотина милијона форината дуга. То је управо толико: — „Да имамо хиљаду и петсто милијона пинтерских дуга, па да нанравимо од њих буре, у том би бурету таман стале сузе, које ће пролити Угарска сиротиња, док се тај дуг ионлати. * * * Браћа Хрвати зову се сад само] још из шале Хрвати. Јер се показало, да се поред мало добре воље, не морамо ни ми с њима, ни они с нами х р в а т и. * * * Они Бугари који путују по Европи те траже владара, завршују свој пут. Сад треба по Европи да путује српска депутација, те да нуди свога владара. * * * Краљ Милан је већ тражио од Угарске да узајми жандаре. Како је почео, још ће морати тражити од Угарске у зајам — тавнице. * * * Дочуло се, да се оружа Ц р н а Го р а. Због тога ће сад многима бити не Црна Гора него црња и гора. * * * Кад се цела Европа оружа, требала је Црна Гоје тој новој планети име „Добрила". Није баш ни на њу „мама-природа" излила све своје дражи и красоте ; шта више њене зеленкасте очи, њене, као пекарска жирафа обрвице, и уопште њено броћасто лице више је изгледало налик на другу коју, планету, а по највише на месец", а не по његовом мишљењу на „сунце" ђока се сваки дан сунчао на зракама њенога осмејка т. ј. она је била преко пута од ђокина стана, па је сваки дан кокетовала на прозору и шиљала своје ватрене погледе на озеблога ђоку. „Кад ћу се већ упознати ?'• изговорио би увек те речи кад се угрејан враћао са прозора, као што видите, они се још и не познају. И мене је често питао за савет но ја сам му увек одговорио : да чека, јер ко чека тај може и да дочека (разуме се ако међу тим не умре.) По цео дап би жртвовао, само да нађе начин, како да се унозна са њоме; по це о дан би Виргил и Мочник зевали од дугог времена, јер их ђока ни у рукама није имао; по цео дан би кад год само на прозору стајао, да је се сит не нагледи ! По цео дан би мислио и мислио, и никад неби могао само ону циглу речцу кукурекнути ,.хеурека".

■Ј