Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1887.

Побожност на сајму. Сваде се два надничара, један ни пет ни шест, већ са „суфтилном" ручицом својом пуф! — по образу друга евога. Сиромах онај чуо је од попе свога: да св. писмо учи, „ако те ко ћуши по једном образу а ти пружи му и други" — те тако и учини. Онај пуф! и по другом. Али сад овом и то падне на ум, да је попаговорио: „скаквом мером мерите, онаком ће вам се вратити" — па оном, по једном па по другом образу пуф! Е, ал' у том дотрчаше жандари да разваде ту двојицу ; ал' се ту нашао један који је чуо кад је онаЈ први „цитирао" речи из св. писма — на повиче жандарима: „Но, но, нипошто их не дирајте! — ти само тумаче свето писмо један другоме."

На испиту. Кад је учитељ задавао разна питања из напаметнот рачуна умеша се један слушалац и рече : „молим господине, допустите ми да и ја једно питање ставим." Учитељ: „изволите само. изволите! Слушалац: „Кажи ти мени Кузмане — кад је на Једном дрвету било 31 чворак, па ловац пукне на исте и убије свега 13 чворака, колико је остало још чворака ?" Кузман лепо пофтори питање и у потпуној реченици рече: ни један. Слушалац на то рече онако кроз зубе; ал' се могло чути, које близу њега био: то је глупав деран. Па рече онда учитељу, прозовите најбољег ђака, нека тај рекне. Учитељ: па казаће то и Кузман. Учитељ зада Кузману питање, то исто само мало паметније. На једном дрвету беше 31 чворак, ловац пукне и убије 18, — колико је одлетило чворака. Кузмане? Кузман лепо одговори — одлетилоје 18чворака (Слушалац одма изгуби „апетит" да се пача у оне ствари, што ни су за њега, па су се и други многи научили, те сада више нема на испитима нашима који се мешају у учитељеве задатке, јер је овај ужасно скуван био.) С Г. с. ос .

Из школе. При упознавању праваца, учитељ запита новајлију, би л' му знао рећи које му је десна рука. Новајлија дигне Заиста десну руку, па још почне „ту узмем кашику понда једем: макаруња, понда тргањаца, понда једем крумпјера, понда гра, понда леба, понда пијем воде." (Учитељ из љубопитства) А меса ? Новајлија нн (ово треба затвореним устима кроз нос читати.) с. Г. с. -00-. У обрану. . . „гуске". Јуче је „ђил-баба' опевао гуска па се страшимЈако, да ће бити вике, у чопору каквом, ди су гуске лепе, те би могло доћи боме и до кике ! . . . Зар нам гусак само, тако млого вреди ? . . зар' у гуске није још и боље месо ? . . . зар' колико пута, баш уз „њезин а батак нисам и ја и ти боцу вина стресо ? / . . па зар перје меко од гусака бели није тако чисто као у гусана ? . . .

а ситнеш, за чорбу, зар не прија брале? 3 па ди ли је море гуска још „кљукана? ? и . . . Па у старо доба, кад се Рим спасаво зар је онде гако само гусак каки? . . . да су ту и гуске врло близу биле то бар може јасно увидети сваки! . . . Гуска исто вреди што и гусан холи! са тога би реко, да ће бити боље да једнака ирава обојима дамо, па ће нам и гуске бити добре воље! . . . Бар п некој' Ћг цами" неће бити криво, кад је когод хоће са гуском да сравни, тек ако ће ваљда рећи така дама: „та и ви сте мушки са — гусаном равни /" Др. Назбулбуц. Из ппсоле. У ч и т е љ : Колико има богова. С п а с а: Два. Учитељ: Зар незнаш да је бог „једпосушни". Спаса: Јест, један бог на небу, а други је као што мој тата каже, моја мајка, а његова — пуница. „Ич.*

Циганин и Чивутин. Неки циганин узајми од чивутина новаца. На уречено време не врати, а чивутин хајд да иште свој новац. Дође к цигану и затече га где сади трње. „Добар дае циго!" „Добар дан." „Шта радиш ?" „Ето садим трње. „А зашто?" „Е видиш, трње ће нарастити. Чобан ће терати овце овуда. Вуна ће се накупити на трње. Ја ћу вуну продати па теби поштено исплатити дуг. Чивутин се насмеје: а Цига ће њему : Дако се теби смејати на готове новце!"

- # Наш покојни Дедица био је врло гостољубив човек, само је то хрђаво било што је само једну и то врло малу собицу имао. У очи неког празника деси се да је Дедица врло много гостију са стране добио, па као увек кад је имао мало више гостију легне у кревет како је са вечерња дошао. Пријатељи његови дођу да мало прекрате време али се зачуде кад виду дедицу већ у кревету па пуши на чибук што до земље допире. Шта је богољубезни Дедица? што тако рано ? Хе, зар не видиш колико се ту навукло, ја сам мени зарана уграбио место а они сад нека се грабе где ће ко лећи. Милитарац. - # Јеиаред запитају Дедицу да ли би могао по сата да ништа немисли; шта ради ? могу ја и сат а не само по сата. Милитарац.