Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1887.

103

„ Фрајла Тинка". в Фрајла" Тинка има срде меко живци су јој као восак сами, страшљива је што већ бити може, не сме жква остати у тами. П. Све се боји некаких страшила ноћних мбра, вештица и ч^да, јел'те да је ово глупост права? . . је л' те да је фрајла Тинка луда? . • . Ш. Та кад дању пред „зрцало" стане па погледи шта јој оно каже а од тог је не подиђу мрави, верујте ми — све остало лаже. . Др. Назбулбуц.

Научио српски

Покојни наш доктор, кад је дошао к нама ниЈе знао ни бекнути срнски. Прву ће посету правити у једној српској кући, у коју је био позват. Кад ступи унутра, запита домаћицу (наравно маџарски) ко је болестан? Домаћин седи код фуруне па рече: ја кашљем а затим мало лакше жени : кажи и ти кашљеш, а после опет упре прст у дете и рече: и он кашље. Лекар само гледи у све редом ал туби добро шта овај каже. После мале церемоније напише им рецепт, каже им на прсте како ће се владати па отиде. Од болесника оде управо у варошку кућу, па још с' врата весело рече бележнику: Јошка! знам већ српски. Да чујем одговори Јошча, а он поче: „ја кашљем, ти кашљеш, он кашље. Е добро је, Пишта одговори Јошка, нећеш умрети луд.

Мудрост,

„што је рува, на мени је!" „што је крува, у мени је.'" реко неки стари. Ја додајем јоште нешто, ма да није тако вешто. али то не мари. Нису лоше, осим крува, или осим нужног рува, још и друге ствари, које нису за одело а стомак их баш зацело, не може да свари! ал су сваком нужне преко; те су ствЕ .ри, Ја би реко: „фортунини дари! јер где ових брате нема, ту је цела горња тема: голо : „ 1агГ—/ап и !!! Др. Казбулбуц

Девет, баба у кревет. Није прошла ни година дана шта ли, а наш доктор боље говори српски него матори доктор (чива) што је ома босле буне дошао к нама. Једаред му дође једна баба ; древна пијаница. Како је већ доцкан било стане лупати у прозор мислиш помамила се. Устане доктор, отвори врата и пусти бабу у нутра, која се тако наљушгила неке „батакурњаче" — да се једва држала на ногама. Види доктор одма с ким има посла, па не даде баби ни да изговори, него иокаже јој три прста па рече: „баба, седам, осам, девет — баба у кревет, па је истура на поље.

Чика Која,

„Нек се жени, ко год хоће", вели чика Која, „ја се гнушам тога лажног змијинскога соја! . . . . А ко оно ономадне пред олтаром стоја? . . Чини ми се, чиии ми се . . . то је чика Која !!! Др. Казбулбуц. Поделили лек, Други пут опет буде позван исти доктор у једну просту кућу, где су и домаћин и домаћица у кревету болни лежали. Кад је дознао шта им фали, а уједно је видио и да је сиротиња велика — намисли да им више препише да не мора сваки дан долазити; напише даклем рецепат па рекне: добићете једну медицину за пиће, а једну опет маст за мазање, ал није казао, које ће се пити, а којим ће се од њих мазати. Није пропусгио опоменути их да ако имају стакло и теглу какву за маст — вели — биће и с отим јефтиније, па за тим оде. Жена дозове дете и рекне му да донесе испод шупе неки стари кечег, даде новце детету и пошље га у апотеку. Апотекар прими рецепат, прочита а на кечег се насмеје и запита дете: „оћеш пуно? 1 ' аха! мисмо сироти дајте тушта ! Кад је било готово, прилепи нек} цедуљу на кечег (шарену) и даде детету заједно с' медицином. Како је и> зишло на поље, дете одлепи цедуљу па тури у џеп. Кад дође кући даде матери. па оде на игру. Жена оће да је паметнија од мужа, устане, с' тешком муком, одреши стакло па рече ; најпре ћемо ово испити, ионда ово појести. Човек ћути па слуша. Жена за тим натегне стакло, па: кло. кло, кло — испије више од полак, а оно друго пружн мужу, Овај зажмури те испије на искап и рекне: „0 мај, баш сам загасио жеђ!" Док је он то испио, жена већ пробала маст, ал јој се не доп^да па рекне човеку: ово ја морам истопити, овако има јаку сагу. — Што ти драго одговори муж, а она изађе у кујну, наложи мало ватре, изручи маст из кечега у тигањ и растопи је. Досети се још, те и две прженице испржи, за тим унесе унутра и почну умакати. Поједу све,

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.