Стармали

"^7" 13:овоз!л:е Оа-дзг 31- ^а-ја, ХЗЗТ'.

„стас^али" излази срипут месечно. Годишња дена 4«.- погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и цруге крајеве : 10 — 5, — 2\' 8 динара или Фрапка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамгаркја А. ПајевиКау Новом Саду рукоииси се пшљу уреднику (Иг. Ј. Јотапоујс, \У 1 рп НегпаКег (Јиг1е18(га88е, \г. !) > — Претплата и свв што се тиче администрацнје (пиље ее штамиарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаИа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Сад је време. . . Сад јс време кад се лице мења И натиче маска од поштења. Сад је време кад нам гоје наде. Свакц солга сад и сриски знаде. Питају нас: шта вас боли, људи? Ирислушкују шта пам је ј груди, Сваког теше, ко стење и х^че. Сад се за нос вуче. Сад је време кад се обећава. У виву нам иуде заборава. Ировала се шушњем затрпава. Горчило је сад мањи од мрава. Сад се баје, маже, глади, прчде, Да се нико не сети на беде. Показују седмог неба кључе Сад се за нос вуче. Сад бирташи као никад ћаре. Растресују с' фориптаче старе. Попов'ма се руке љубе вешто. Учитељ'ма шапуће се нешто. Пред народом асура се шири; Скидају се господски шешири. А добоши пред кућама муче. Сад се за нос вуче.

Ал где пма свести, ума стара, Онде народ 'вако одговара: Даље лијо, даље сузопијо! Даље куго, кужила се дуго ! Ако нам је већ суђена тама, Земл>а ће се провалит' и сама; Ал с' не дамо ни лису ни вуку Да пас за нос у пропаст одвуку.

После карловачког шкандала! Кажу да не може нико никога обрукати и изиграти, док се не обрука и изигра сам. — Е па хвала нришипетљама бановим, и јунацима (у којих је и последњи атом Србин) што се ономад у Карловцима обрукали и изиграли сами и то тако перфектно, да им је цео футурум отишао у иерфектум. Има тпца која неће да прави сама себи гњездо, већ чека да друге тице себи поштено гњездо направе, а она ће да јурне из ненада па своје јаје у туђе гњездо да снесе. У томе послу има вица, — али каква вица? — Кука-вица. Независна српска странка прионула да свој посао поштено изради. Независна је, јер неће ни од кога да зависи, а не зависна је и за то, што стипевдистама пештанским ни мало не завиди. Ала у наших кукавица има и зависности и зависти; па где би ти зависници допустили да ко други буде чист и светао, кад Србин треба да грца у брљи и каљуги одакле не би могао пружити прстом па њих. Незваном госту место је за вра :и. Али они не седоше за врата, него са лугарима и иодлугарима својим, са ћосавим Немцима и брадатим Чивутима узјахаше независној странци око врата; стегоше им грло, да не избијс поштена реч, и са мамузном својои звеком, са чивутским мек-меком, са немачком • дреком, подигоше себи на подлогу подлости своје вечити монуменат, чак до магарећег брда, од кога ће се монумента стидити и деца њихова. Оној маси, коју су за уши у Карловци довукли, уши су тако бридиле, да нису хтели или нису могли ништа да чују, већ су само гледали како ђурђевић плаховито шеширом маше, — као да се опрашта и од последњег атома поверења, које је народ још у њега полагао. „Збогом сноразуму! Збогом народе! Збогом договоре! Ми не можемо с тобом, — јер су