Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 188?.

141

Ђука. Даклем Герман не прима у Глајхенбергу никаквих писама. Шука- Тако вели бар његов Јота. Ђука. Мора бити да се нада каквом сакрменском писму из Пеште, — па неће човек да се једи. Шука. Ал ако му ваимепују адмивистратора, опда се пе мора баш ни за што једити. Тај ће радо примити на себе сав јед и мед.

Пријатељски савет „Бранику" и „Застави," „Вранику." Замахни на „Заставу", па удари „Вражје Доба.'

„Застпвн". Замахни на „Браник" иа одалами „Турски Наро^". н. н.

Кобург. (У нолитичној виотеци.) Иобург. Нешто ме мори љутина, киселина, шта ли је. Да ми дате против те невоље какав алкаличан прашак. Апотекар. Хоћете ли магнезију или натрон? Кобург. Магнезија? то ми се име допада, нека величанственост лежи у њему. Ал још ми се боље допада оно друго — како оно рекосте ? Апотекар. Натрон. Кобург. Да, да, на трон — то ми се још боље донада

Шарени Шљунци. Заистннски инше за Стармпли „5-ко у Нршпу' (Наставак.) Суцац оптужепоме: Јесте ли ви ожењени? Оптужени : Ви госиодине валда имате кћер за удају.

Крчмарица једном кој је пијо па пошо, а није платио: „Хеј ти ! а зар нећеш да платиш ? Гост : А како смете ви мене са „Ти" именовати ? Крчмарица: Најпре плати, а онда ћу ти казати „Ви."

Наредник војнику : А гата су ти те чакшире тако сабране ? Војник : Широке су госп. наредниче. Наредник наљућен: „Хао ! решетку му ја, та кад оћеш да си кицош, нека су ти чакшире тако затегнуте, да мора буза кроз њи плачући да се провлаче.

Судац : Дакле Перо да се закунеш. Стани овде, и штогод од мене чујеш да говорим, тако истоветно и ти замном — даклем — „Заклињем се богом живим" »»Заклињем се богом живим'"' „и свемогу

и у тај мах судац кине, а Пера ће рећи: „ама госпоцине кад већ није другче а оно дајте мало бурмута, јер ја за живу главу немоту да на силу кипем.

Мој капетан, кој се и данас јошт зове Зас . . . ., Запитаће једанпута каплара Ћиру Кленчина; Море ћиро! А знапт ли ми ти рећи која су то четир годишња времена. Каплар ћ.ира : Знам господин капетану. Капетан : Па кад знаш реци нек сви чују и они кој не знају. Каплар ћира : јечам, жито, кукуруз, и лино. Капетан : Зар само то, а зар не и Шаргарепа, и кромпир. Каплар 1шра : Па јесте и то. Капетан : Магарац је велики био ко те је капларом поставио, а ја и господин Обрштар били смо па „урлауб."

Каплар "Попа" има и данас (макар да је обшитош) обичај да врло брзо говори да човек мисли да ће језик да угане. Једанпут при рапорту хтеде молити за нон „огртач," а молба је овако била : „1сћ ћЈМе Негг Мап1е1 ит етеп пеиеп Наирћпапп." Епиграми. Муж жени вели: Ти ћеш морат' у бању, Моја драга Јело! (Ако теби не прија, Мени ће за цело.) Ј. Л.

Горка кина. Ала је горка „кина" ! Разболо се наш Фетер Јока, уватила га грозница, пак му доктор прописао кинива да узима. Кроз некоји дап ће га запитат: један пријатељ, с каквим је тспехом узимао „кину". Та фала Богу манула ме грозница, ал ратос ти те кине ево већ недеља дана како сам је ајнемовао, па су мп још горка уста. Е па зар ниси је са облатном узимао ? Та јесам, ал бадава. што је горко — горко. — Ваљда се раздеро облатен у усти ? Фетер Јока гледи питача, као да не разуме питање. Тада ће овај запнтати: па како сте узели кину са облатном ? Па лепо, усо сам кину у чашу воде па сам облатен исекао на ситно пак сам такођер у чашу усо и све лепо измешо, ал све бадава, горко па горко! . . . Др. Сорацер. Једном математичару. Сваки ти је рачун био тачан, Дивно си се за то спремио. Једном си се само У рачуну помео: — Кад си се оженио. А. В. 81