Стармали

„СТАРМА1И" БР. 23. ЗА 1887.

181

боље и даље видео него млоги, који метну и „цвикере" а да и не говорим о онима, који не виде даље од свог носа. И, видите, том слшом Вишњићу, дошли смо нас хиљадама окатих на гроб, па шта смо видели ? С оним очима око носа, видели смо скроман споменик, онај ужасан неред у селу, ону зкивотињску грабеж тамошних „бирташа;" видели смо, двоножно једно, врло својевољно створење, које је хтело пред нама да се „продудира" и тако свашта и којешта. Али с оним очима, с којима је и слеии наш песник гледао, видели смо и ми мало даље у будућност нашу, видели смо нешто, што нам ни десет оних својевољних двоножаца не би растерало испред тих очију. Ми смо видели будну свест народа српског, видели смо да он још верује у моЛ пародне песме, која га је вековима учила, да се бори „за крст часни и слободу златну." Видели смо „да Срб још живи." „Е па (за сад) дотле а куда ћеш више ?" До виђења међу тим ! ДиводинI То би био „шпас"!.,, 1 П Кад би нешто судба хола, —' мени дала власт, да царујем да благујем, онако у сласт: Народу би сриском дао — свуда ирви глас!!. . . а остали, . .. шта би рекли: то би био „шаас" ! !! Књаз бугарски ено оде, у свој „ љубљен " род, поносито диже чело, поносит му ход; ал да нешто с' оне стране викну у сав глас: „Ко-бургија — тај долија"! . . . то би био „шиас" !!! Да ће Герман у пензију, то већ знамо сви, да и ово дочекамо, сви смо молили ; ал' да Герман нешто викне, (хај! у добар час! „мој доходак сиротиаи" !. . . . то би био „шаас" !!! Стармалових претплатника није велик' број, Пријатељи против њега и сад воде бој . .. . Ал' да нешто у Јааану ми имамо глас, па да нешто ре%и смемо .... то би био „шиас"! !! Кад би нешто слда пао какав голем снег;

па покрио целу земљу долину и брег; а зимус нам дозревале пшеница и клас; то би збиља смешно било, то би био „шиас"!!! Да је мода чудан светац позната је ствар, и да многој нашој „дами" чини мода квар ; ал' да дође на „ турниру", п кринолине " крас; јесте чуле, женске главе: то би био „шиас" !! то би био „шиас* !!! Др. Казбулбуц. Циганске питалице. Питао кадија Циганина* Ала, Циго, реци ми право колико си батина добио свога века ? — Хе, господине, љубим ти руку, могао би ти иоловину поклонити, па би имали обојица доста. Питали Циганина: имл ли брата? — Имам га. Ал' није мој ? — Да чији је? — Свој. Питалн Циганина на што му слеп коњ ? — Па није мој коњ слен. Он само жмури. — А што жмури ? — Стиди се што је на оба ока ћорав.

Питали Циганина како се моли богу. — Ево овако: Не дај, боже, глади без хлеба, ни жеђи без вина. Мој мали Данчика зна већ прилично немачки, али хоће да се још боље извеџба у томе језику. Зато сад нрикупља и бележи немачке сложене речи; а куии их из сећања, из разних књига а и из новина немачких, а смешта их по почетним словима. Ономад завирих у његову бележницу и нађох читав низ таких речи, које нису везане никаком логичном везом. Из тога сам извадио овај одломак за „Стармали", — само за то што изгледа као да су неки стихови : Е1епНпег. ЕгЈеп1ооз Ес1е1тап11. ЕгБзеп§го88. ЕгкекЉ. Ех^га-^игз!;. ЕсћШеНзтсаћг. Е§еМигзк. ЕзШп^згесМ. Ех1гаћоо4. Ећеп1ћа1. ЕгепгоЉ. Припослао Ј. Д.