Стармали

"37" ЗНЕо^сз^е Саду 12О. сегхтез^бра, 133Г7.

„Стасмали" излази трипут месечно. ГоЈшшња цена 4 ф. — погодишња 2 ф. — на 3 месеца 1 ♦. За Србију и друге крајввЈ 10 — 5, — 2 1 /» динара или франка. — Власнив и^дговорнв уредник Змај-Јоваж Јоваковић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду руаописх се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоувпоујс, >У1еп Негиа1кег 0Ј1г1е1«1г<18«е, В1г. !).) — Првтплата и све што се тиче администрадијз шаке се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жмг.

Гарашанство на издиханију. Ио буџаци можда ћеш још наћи Од те багре који егземплар. Из „Виделског" мрака помоли се Још декоји, желећ' Србу квар. Али, али, — гле тако ми бога, У скупштини нема ни једнога. У апсани злочинци се лече, То је мета тако гадном труду. Некол'цина у апс ће да сађе, А неколко још седе у суду. Али, али, — гле тако ми бога, У скупштини нема ни једнога. Прећ' ће и то, — и онда ће само Фантазија цајтунга, ујшага Барат' друге, а варат' и себе Да им јоште живе браћа драга Свуд ће она наћи зеља тога У скупштини никад ни једнога. д.

Шетња по свету. Дакле дочекасмо већ увод у наше фашанке. Мислили смо већ, да ће то почети са каквим срнским „нобл балом а„укористпомађаривањасрпске дечице", кад тамо, а оно се изврзла „прва' паорска беседа у Сентомашу", а „у корист једног болесника*. Видите ви, шта све још неће бити! Но дан те беседе, која је почела „равно у пола два сата по подне", ваљда у знак, да Сентомашани немају рад чега бегати од белог дана, беседио сам са више њих о тој беседи. Један новосадски бостанџија показао ми је брзојав, кога су он и његови другови отправили у Сентомаш. Брзојав гласи: „Данашњој

паорској беседи у Сентомашу од нас новосадских бостанџија. — Кад разабрасмо о вашој беседи под управом Кике, нами од радости порастише квке. Нек је благословено!" Говорио сам о тој беседи и са једном госпођицом „[Јптегбсћаћт!;'', рече она, и показа ми на једно место у позиву које је гласило: „Миша пл. Николић Гавер, обећао је, да ћеповести велико старо чувено коло, ако се још нађе која играчица из старијегдоба." в 3ар не видите ви", настави госпођица, „куд ово шиба. Ја бих хтела знати, која ће женскиња стати у то коло. Ваљада да јој после кажу, како има 100 година. Удес ме нанео и на једног конзервативца. Тај је замерао свему. „Шта значи то", питао је он, „позав и свима другим живим, које је господ бог пообразуиподобијусвом створио.* Зар ми не знамо да со тим циља на неку, једнакост ? Гледај ти њих! Па шта значи оно, где веле да ће се свирати старе народне ноте. Како су они то фино наместили. Старе народне но.те: Хајд нека, нека, кад им враг не да мира.* — Чудим се само, што није запео оком и на оно место које вели:, кад један топ пукне, отвориће се дворава каддватопапукну, отвара се каса; кад три топа пукну и т. д. Та из тог пуцања топова могао је извести читаву револуцију. Но као што читам, беседа је испала сасвим лепо и корисно. Па и у Србији су почели већ фашанке јер су и тамо повели »народно коло". Напредњаци су добили „кошар", а Гарашанин је за сво време беседе не сјмо седао. него је баш насео. Ко тако прође на народној беседи тај дабогме после све редом оговара. И напредњаца мира издају новине „Видело", опет не пишу о томе, шта се сад у Србији „видело", него пишу: Шта се чује ? А они чују свашта. У свакој земљи се догађају пожари, којих зе.ћ