Стармали

„СТАРМ АЛИ"

БР. 28. ЗА 1887.

223

Која је цена дукату? Неки богат трговац дође у Пешту ради посла. Ту се састане са неким познатим адвокатом. При крају разговора трговац запита адвоката: »Ала бога вам како стоје дукати? Пошто су оваки дукати?" ,Сад ћу вам таки казати" — одговори адвокат; узме дукат у руке и стрпа га у џеп, — а из другог цепа извади девет сексера и четир новчића, и то даде трговцу своме добром позеанику. »Дукати се плаћају сада са 5 ф. 94 новчића; — а један адвоватски обавештај кошта 5 фор. — сад смо квит." Даклем добро ваља пазити кога што смеш питати.

Шарени шљунци. Господар: А где си се, Јоване, тако дуго бавио? Јован: Онде, Господине, где се неможе други послати да ме замени. Господ: Па где ће то врага бити? Јован: Код фотографа, Господине.

Господин: (Ступајући у берберницу :) Модим вас дал ви и псе шишате? Берберин: (пружајући му столицу:) На служби, Господине, изволте сести.

Сеоски попа: (Црквењаку:) Шга је, Сиио, зар ти данас ниси отишао у варош. Сима: Нисам, Господине. Казао ми је госп. Уча да ће данас бити помрачење сунца, па сам остао да и то чудо једанпут видим.

Светислав: Кажи ми право, Душане, теби треба новаца; (турајући руке у џепове:) немој се стидити искати већ кажи колко потребујеш. Душан: Хвала ти, баш данас сам добио од куће 15 фор. Светислав: Е онда ми брзо дај 5 фр.

Доктор: (жени болесниковој:) Драга моја, ви морате бити спремни, јер ваш муж можда ће до сутра мртав бити. Жена: Ју! молим вас, господине, ако је могуће да га обдржите, док ми фарбар не офарба хаљине црно.

Капетан: Тошићу! што ваша дугмад на огртачу нису очишћена? Тошић: Та господине ја нисам кицош!

Војник: (ступајући код кобасичара:) Молим једно парче кобасице. Кобасичар: одприлике колико да је велико? Војник: Од мог једног ува до другог.

Кобасичар: (одсекавши један комад, пружи му) изволте! Војник: То је сувише мало. Кобасичар: Не би веровао. В о ј н и к: Једно ми је уво овде а друго је остало на „Добоју.* 5-ко у Вршцу. Шаберов Туна. Шаберов Туна био је већ момчић, још мало па скоро на женидбу, — ал ево му се отац разболео и кад му је већ дошла душа у подгрлац, послаше Туну да иде брзо по плебаноша, да болника причести. Ноћ је била, ал Туна је ипак нашао илебаношеву кућу и ту поче полагано грепсти и куцкати на прозору. То гребање и куцкање могло је трајати пуна два сата. Свештеник се пробудио сам од себе и ч^ да неко шушка око прозора му. Запига. — Ко је? — Па ја сам. — А ко си ти ? — Туна Шаберов. — Па што не лупаш ј;,че? — Бојим се да вас не пробудим. — Шта си рад? Отац ми хтео да умре, кад су ме послали по вас да га причестите. — Па до сада је можда већи издахнуо рече илебанош брижним гласом. — Није, није, — одговори Туаа — код њега је о стао Ферко сувајџија. Он је рекао да ће га забављати док ви не дођете. Хоће свој крст на поље, У једном шокачком селу донесу одборници закљ учак па како су били неписмени, бележник их нотпише, а они морадоше крст поред свог имена гшложити. Но дође крај њиховом одборничењ>, те по што се закључак међу тим није оживотворио, дођу они бележнику, велећи нек будући одборници раде, како знау, они повлаче свој предлог и ишту свој крст на иоље. Бележник састави писмени очозив и ретне им, да се потпишу; т. ј. да метну поред својих имена крст. „Шта вар још један крст, да дамо ?* повиј каше сви зачуђено и усплахирено, ,дајте ви нама она нрви крст на поље, а не да вам још један дамо !* Жеравица.

Одговори уредништва, Диводику. Само ви изволите продужити „С брда с дола". — Она хумерска ући ће. Обележите оне бројеве, које би хтсли имати, а ми ћемо замолити издаватељство ако има да вам их пошље. — Него молимо вас да нам јавите своју тачву адресу, — имали би нешто да вам пишемо. „Како јв Ст. Вапки прочитао бану етс. Хвала ! али врло би много простора запремило.

32. бр. „Воље Народа" добио сам баш при завршетку листа. Имаћу нешто да рекнем на то у броју који за овим долази. УРЕДНИК „СТАРМАЛОГ".