Стармали

„1/ГАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1887.

249

Како се женске побеђују, Ј О д .4. Ј о к а ј а. Милостивна! ево већ има две године дана од како ви одбијате моје верно срце; ја ту муку не могу дуасе да подносим. Што ја теже питам, ви се све слађе смејете. Ал ја сам се одлучио, да томе једном учиним крај. Још једаред, последњи пут, покушаћу да молбом умекшам ваше камено срце. Та ви знате како вас ја обожавам." „Не знам, опет сам заборавила." „А ја вам то свакп дан понављам. Виђали сте ме више 1,ута како плачући пред вама клечим." „Виђала сам вас бесна. На то ме сећа ено она разлупана ваза." ,Та колико сам ја вама ваза слао у накнаду за ову једну коју сам у наглости разлупао." „А колико сам их примила? — Ни једну." „Само за то да ме и тиме кињите. Али рекао еам вам, томе мора бити крај. Ја сам сад дошао к вами с чврстом намером, ако се на мене не смилујете, да ту пред вапшм очима живот свој угаеим." „Та то сте више пута обећавали: па што већ једаред и не учините ?" „Молим. Не збијајте шалу; ствар је много озбиљнија но што ви миелите. Дабогме, кад би се ја сад латио револвера, да се ту вами на очиглед умецкам, ви би се смејали све догод не бих мртав пао, — па које би ми после вајде било од вашег сажалевања ?! Хвала вам лепо на накнадним доказу ваше наклоности, — не ја се нећу убити на тако обичан. на тако брз начин. Ја ћу пред вами дуго и полако да умрем, — ту у вашем еалону хоћу да умрем од глади. А ви уживајте ваше грозно наслађавање гледајући како ваш обожалац полако, гНагс1ап<1о умире." И сад седе самоубилачки ашитџија нз једну удобну фотељу и положивши гласну заклетву да од овога часа неће ни залсгаја више прогутати, нити ће се из ове одаје уклонити. Клариса (тако се звала млада лепа удовица) прсну у смеј кад је чула ту бизарну намеру, па певукајући оде у другу собу оставивши овог досадника на само, јер је била уверена да ће он до мрака већ попустити, кад буде вечера готова. Она се на тенане обуче и оде у шетњу и вратила се кући кад се већ смркавало. Собарица њена дочека је са пријавом, да је господин Н. још једнакс овде. Клариса се на то намргодила и уђе да види господина Н. „Господине, јесте ли ви сишли с ума, шта ли вам је. Зар сте наумили да и нсћ проведете овде ?" „Хоћу овде да умрем. Зар нисте разумели што сам вам казао!" „Можете; али онда ја морам отићи куд од своје куће" „Можете; и мене је врло жао што ее мене ради морате трудити, али ја остајем при својој намери. Заклетву своју не смем погазити." Клариса хтеде већ да га изгрди, али напоследак ипак узе ствар са шаљиве стране, насмеја се неколико пута и оде некој пријатељици да код ње преноћи оставивши цео свој стан своме обожатељу на расположењу. Сутра дан дође кући, надајући се да ће тој незгодној шали сад већ бити крај. Али њен обожалац седео је још једнако на оној фотељи на коју је јуче сео.

„Господине, ваше је поступање налик на крајни безобразлук. Ви ме овим начином изгонистеиз моје куће, излажете ме да о мени свет свашта говори, — знате како сам и без тога нервозна, па хоћете да се још већма разболим. Таки с месга да одлазите, ако нисте ради да се одиста, озбиљно на вас расрдим." „Ала сте ви чудни. Та казао сам да хоћу овде да умрем и нема тога ко ће ме од тога одвратити. „Та умрите, до сто врага, ено вам Дунава, скочите у њега, — само се мени екидајте с врата." „Жао ми је, али ја хоћу баш овде да умрем." „Па ево вам мој ножић, изволите себи присећи врат, кад вам је тако до умирања стало. „Благодарим. Ја хоћу на овој фотељи лагано мирном смрћу да умрем." Клариса се ражљути изиде из ове одаје и закључа врата за собом. „Но тај је човек полудио" рече у себи „али нека ^а, предомиелиће ее док добро изгладни." На њвга се више вије освртала еве до другог јутра. Али пред подне малко се узнемири. Та јој је шала већ дошла нееносна. Откључа врата и уђе да види шта ради. Њен витез пресели се на канабе ; био је веома меланхоличан, клонуо, глава му клонула на Јастуче. Није чудо, сиромак, два дана није ништа окусио. (СвршвНе се.)

Частио Србин Швабу код своје куће. Србип је нудио и Шваба је пио. Ал' само, кад год је сипао у Швабину чашу, пунио ју је мало преко половине, а себије готово преливао, и увек би уз то рекао: „Охо!" Шваби се то доеади, на ће рећи: „Знаш шта, комшија;дед'и мени мало: „Охо!" — ЖеГ )аВИЦЗ.

Одговори уредништва М. М. Чекали смо што обећасте, — али ево не дочекасмо. С. Н. После толико времепа, за које смо време још нуну корпу других хумореска прочитати морали, зар је чудо, што се сада вашој хуморесци ни име а, не сећамо, а камо ли мане јој. КЊИЖЕВНА ВЕСТ. Целокупна дела Љубомира П. Ненадовика, .једанаест књига могјг се добити у Штампарији А. Пајевића најнижом ценом за 3 ф. 50 нов.

О Г Л А С И. ЕДЕЂИВИ НАЧИН ЖИВОТА проузрокује поремећеност у варењу, оток црне џигерице (јете) затвор, шуљеве и т. д. То се лечи Л.итмановим Карлсбадским кипећим прашком. (Јлрртапп '8 КагМ>ас1ег ВгаиаериК-ег) Добива се у апотекама по 60 новч. и 2 фор. 1 —3

Јоув се ногу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас.