Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1887.

257

И з ј а в а. У једвом од пређашњих бројева „Стармалог" распитујс неко, где је Стармалов „Ваздухопловац?" Зло и наопако! Луфчбалон ми је насео у црнам облацима баш над острвом Крф-ом. Лко имате, браћо, тамо каквог Г ра б ан ц и ја га а, пошљите га одмах овамо, не би ли се облаци разбегли (јер од Грабанцијаша сваки бежи), и не би ли се тако ја ослободио. Ваздухопловац Како се женске побеђују. Од м. Ј « к а ј а. (Свршетаи.) „Али за име божије, драги пријатељу, ова ваша шала мени је веома немила. Немојте бити луди. Шта сте наумили, човече?" „Милостивна!" Ја сам вам већ рекао шта сам наумио," уздахну и окрену главу на другу страну а очи заклопи !" Клариса сад нчје знала шта да чини. Како да сузбије ту дерну, ту грозну намеру његову. Кад је свануо и трећи дан она се сва узруја и ушепртљи. Није јој се могло на ино, него сама својеручно донесе му једну шољу супице. „Драги пријатељу, не терајте мак на конац. Ево вам мало супе. Ево сам вам ја сама донела. Узмите, прихватите се мало " „Хм, супа!" шапну господин Н. са презнрањем. „Али мени не треба супе, — ја хоћу да умрем." К заиста, он је већ једва могао да говори. Очи му беху упале дубоко, лице опало и бледо као восак, у погледу би .му нешто гробовско. Тај човек хоће одиста да умре. Овану и четврти дан, и ни једна страна неће да капитулира. Чудна је била та опсада — гладује непријатељ, који напада, да тиме присили опсађеника на предају. Клариса је била на рубу очајања. Та овај је човек већ тако изнемого, да једва дише. Шта да се ради?! Тај ће још и да изврши што је наумио. Умреће ту пред њеним очима. А, та то би био страшан шкандал кад би се рашчуло да је жив, здрав човек због њеног јогунства полагано, пред њеним очима страшном смрћу угинуо. У њеној кући да ко умре од глади! Та њу би морала гристи савест целога века. Сме ли, — може ли то допустиги ? ! Па онда је премишљала и то, у тога човека мора да е воља ванредно снажиа, или је то љубав ванредна, кад је кадар тога ради четири дана ништа да не окуси. То мора да није обична љубав. то је можда она о којој се пева „љубав није шала." Та то је баш страст. Такав човек ипак заслужује, бар да га сажаљевамо — можда заслужује и да га поштујемо. Штета би била да такав човек умре. „Е драги мој Н. ево вам још једаред доносим супице. Отворите уста; ја ћу сама да вас закусам." Али јадник већ више није могао да говори, само је главом махнуо, даднувши знак да неће супице. „Уф, уф, уф! али ја нећу да ви умрете; та ва сте млад човек.

Умирајушги слеже само раменима. Та он је већ толико пута казас, што је имао да каже. Клариса примакну столицу. Седе тик до њега и ухвати га за руку. „Буди те паметан, драги и мили мој пријатељу и чујте ме!" Верни мученик усили се те се благо осмехну. „Чујте ме, ја, вас не мрзим, — ја вас поштујем, управо рећи: ја вас радо имам" —и то рекавши приклони своју јогукасту главицу тако дубоко, да јој се усне дотакоше његових усана. Самоубици учини се као да га је пољубила; толико је још снаге имао да и он макне уснама, да јој^пољубац врати — побеђеном непријатељу. И онда се грамжљиво маши за супу и сретно је испи. Још један дан само, па онда неби му више помогла ни супа ни пољубац. После недеље дана опорави се потпуно. После још једне недеље. дана било им је прстеновање. Ни сватове нису дуго одлагали. На завршетку ове врло поучителне историје 1допустићете ми да нешто приметим. Кад би ја дошао у таку неприлику да себи жену на тај начин морам извојевати, ја би метнуо у џеп коју земичку или бар коЈутаблицу шоколаде Са таким провијантом лакше се во.јује. У прочем, на утеху мојих поштованих читалаца (а лепе моје читаље макар се мало и наљутиле), ја им морам дошапнути, да наш јунак није требовао мојег савета, већ је — и сам тако учинио. ЈОШ СЕ МОЖЕ ДОБИТИ „ОРАО" ВЕЛИНИ ИЛУСТРОВАНИ КАЛЕНДАР ЗА 1888. ГОДИНУ. УЗ САРАДЊУ СРПСКИХ ЕЊИЖВВНИЕА УРЕ^УЈЕ СТЕВАН В. ПОПОВИЋ ГОДИНА ЧЕТРН ДЕСТД. Цгна 50 новч. или 1 динар. Ко поручи најмање 25 ком. за готов новац, добгја комад по 33 новч. Наручбнне ваља упу! ћпвати издавалац штампари.ји А. ПајевиЋа у Н. Сад. ТАЕО ИСТО МОЖЕ СЕ ДОБИТИ „ЦАРИЋ" МАЛИ КАЛЕНДАР СА СЛИКАМА ЗА ПРЕСТУПНУ 1888 Дена је 20 новч. или 40 пара динарских. Пре продавци добију за готов новац комад по 12 новч

Б

О Г ЈГ ^ С И. 0ЛЕ0ТИ СТОМАКА и ЦРЕВА, ЈЕТРЕ и ЖУЧНЕ БЕШЛКЕ лече се Липмановим кардсбадским кипећим ирашком (1лрртапп '8 Каг181>ас1ег Вгаи«ери1уег) 3 до 4 недељно, а код сувишне дебљине, и нагомилане киселине 4—6 недељно. Сви лекари препоручују. Добива се у кутијама по 60 новч. и 2 Фор. у апотекама. 1_з

Ј оуо се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас-