Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 33. ЗА 1887.

што, доприаео је и Србима, кад год су хтели што лено в велико да изведу, да се најпре оложе. Кад су се Турци расрдили еа ту слогу, па дурећи се и чешући се по леђи напустили најпре варош, наланке и села а за тим и градове српеке, онда нису имали каде, да са собом понесу и стару молитву своју: „Не сложи, боже каурина!" Већ су је оставили за семе (и за сејмеве), шат је ко кадгод нађе, прихвати, однегује, дигне и с њоме мало прозанати. — Занатјезлатан, — а џепови су оиде на1дубл>и, где су душе и срца најплића. И тако нагазише на ону сгару турску молитву неки јагери (У1с1е ловци). Га је ствар већ била замрзнута, али они дотле хукаше: ала х у ! ала ху! све док се таЈ замрзутак ниј-е откравио, и тако засмрдио, како је ренегата таман повољно. Го им је било згодно мастило којим зажелише писати, само им је још фалило п е р о. И ови повикаше: п е р о ! перо! — И глас им пије морао далеко лутати. Перо (Тодоровић) јави се и рече : „ет јад ево паЗ" (а то кад се натрашке (т. ј. рачки = „напредњачки" чита, значи: ,Заповедајте !") — И сада ствар стоји овако : Сложили се Љу ди у леној жељи, Како да излече што је осакаћено — (људи и како, то значи Либерали и Радикали — а то ће рећи: цела Србија). Али пошто се из те слоге могу излећи К авури, то их Пе : а, (по туђем напутку) сматра већ за кауре, и (какав поп, таква и молитва) оп сад галванизира стару турску молитву: „Не сложи, боже кауре'. м Ако коме овде моје речи нису довољно јасне, тај нека чита Периног „Радикала". (Не може се наћи у српскзм читаоницама; ал се може паћи у барама, * глибовима и калима — ради којих се и пише.)

Збиља! А знате ли за што Пера дели радикале на „чисте" и ,нечистеГ Нрво за то, што би волео кад би их могао разделити; а друго за то, жеддтотжж! Једна година из мог ђаковања. Од Пошунгуца ИЛАЧЕВНО СБИТИЈЕ КОЈЕ НА IIЕ 1ИКЧ ЧУДО МАЈСТОГ СЕПИКИНО ЈОШ НИЈЕ УШЛО У ИСТОрИЈУ. (Баш да се не кајем што сам га нааисао.Ј (Наетавак.) Уживао је у гоме да буде „флегматичан" као Енглез, а томе се није чудити, јер деда му и јесте отуд некуд где су људи флегме — мислим из „Буковца'" и кад коме не би могао речима да докаже да је он заиста флегма, он онда употреби: 8сћ1а§епс1е Вел\ е1зе т. ј. песницу. Био је „високог" рода т. ј. и отац и мати су му били високи. Волео је да носи француску браду (само је није имао), и да прави вицеве (а и како би иначе остао жив?) Из дугог времена обично је писао „изворне" сесме, а то сведочи 1 стих који боже прости овако изгледа : и опет ћу те љубити знај! па је л' то од мене лепо — ај ? Волео је он и „тужне" песме да пише, и ту је тек било пуно прозе — хтедох рећи пуво грозе и као таки

што ба му мило било да има у друштву још веколико чи стих, (тако као шго је чист оа), па да с њима подели прљавштииу своју, да мање падпе на једнога. Али, хвала богу, радикали боље схватају свој задатак. У Србији данас не развијају се партајске заставе, већ се сви хватају око заставе патриотичне слоге. Ту заставу ваља им забости у здраво земљиште. А то земљиште ваља очистити од корова. Позле неколико година, ако буде потребе, нек се и размакну стазе, које једној мета воде. То онда неће бити од штете. Али чврсто земљиште за ту слободу треба сада створити. А за то се ишту жртве и од либерала и радикала. Ови су тј схватили, па им жртве нису тешке. А од оне прегрши кукавица не иште се ништа; јер нису никад ником ништа поштено ни дали. А да не буду ни они б-з утехе у овим новим, здравим и природним приликама, за то им се даје тестир, да се смеду хватати Виделовци за Перу, а Пера за Виделовце. Нико им не брани да се томе радују. А нико ни „Стармалом* да се тој радости (кроз плот) смеје. Писмо и одговор. Митрополит Михајило Јовану РистиЂу. Даклем тако! Мене у пензију ! Хвала на ненадноме колачу ! Јован Ристић митрополиту Михајилу. Стриите се, ч високопреосвећени ! ко је у пензији, о томе се води рачун Био сам и ја у пензији, — па кад ме затребаше ипак ме нађоше. *) Ст. *) То ,је све лепо и красно. Али високопреосв. г. Михајилу капда не треба тако хитно митроиолија, као што треба митроподији умна, свеспа и достојна гдава.

песник разуме се да је имао високо чело, (т. ј. био је мало ћелав), и носио цвикер. Песме су његове, као што већ и из оног стиха можете видети, још њежније него прашак на крили шареиог лептира, и ко разуме тајне разговоре јутарње росице са маленим цветићима кад их прва румен сунчева поздрави, тај ће разумети и иесме његове, и наћи ће утехе у њима, И он се дакле у реци песништва — заглибио а ја сам се већ побојао био да ће наиисаги какву бесмрт* ницу оду вечерњој румени (у децембру) коју ће не само ђаци, него и "ворци по виноградима декламоваги. Имао је он и своје „шаљиве" белешке, које сам ја једаред (боже хоћеш ли ми моћи опростити?) прочитао; и на моје велико чудо наишао на — .један виц ! И да је био изврстан певач, о томе држим да би било са свим излишно и да говорим, јер бачвани су сви певачи (на још кад су из Голубинаца !) Особито је добро знао песму : „Звони подне а ја дремам, Јер за ручак ништа немам...." и шта више певао ју је много пута, а, бога ми, често смо и нас обадвојица секундирали. Уживао је у женским друштвима, шта више може се рећи да се бројао међу прве друштвене животиње. Ја пак, тако звани Павел, био сам као и сваки дру-