Стармали

17" ГЕЗГовозлпе Оа,дз7- ±0_ децембра 1837.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајввв . 10, — 5, — 2 1 / а динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамнарија А. ПајевиЕа у Новом Саду рукописи св шиљу уреднику (Ог. Ј. Јо\апо \чс, \У1сп Негпа1кег 6иг(е19(га8 .чс, Хг. 9.) — Претилата и све што се тиче администрацкје шкље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огдасе плаћа се 6 иовч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг

Чудни гласови. Ако је то тако било Ка' што вели „Еб^* Онда у тој работи Благослова њест. Кад би била истина, Ух, боже бламаж ! Ал ми ћемо д^) потврде Веровати да је лаж. Чекај}ћи, ми ћемо Још о добру сневат' И нећемо јога „хладне Фруштуке" погреват. Политични преглед, Кад човек, коме су иначе сви пет чувства здрави, бади поглед свој по овоме свету, а он чује свакојаке ствари, које му не миришу најбоље, и кад их опипа, а он поквари укус, и сви пет чувства очемери тако, као да је у редакцији „Видела* три дана за љубав перином „Радикалу" писао чланке за „Наше Доба". Од свију догађаја у свету највећу пажњу привлачк на себе велики покољ, који од неко доба бесни по целој Европи, и коме на жртву падају најдебље крмаче и бравови, даклем створена четвороножна, но по томе свом четвороножју не би њима било ништа рђаво, кад се не би појавио и пети нож, који им главе долази. Но и ако су крмаче, будући да свињском роду припадају, створења нечиста и каљава, опет они нас чисте и углађу^у, јер од њихове се длаке (које се у књижеству зову чекиње) праве четке, даклем оне домаће справе, којима ми

чистимо своје одело, своју косу и браду, да не би иначе својим спољашњим изгледом подсетили друге људе на она створења од којих четкари свој еспап израђују. Кад се даље осврнемо по свету видимо концентрисање козака —по кафанама, који прекорачују границу у игрању „фарбла* и „шлагера", и од којег посла заиста прети опасност невиним фамилијама, жена\;: а деци, већа чого од кочцевтрчрања ксзаза п& другој којој граници, варошкој или Пољској (охо! хтедох написати: пољској). Даљи су појави у свету, неко опште неодобрењеза председника. У Угарској није им по вољи председник „Матице" ; у Хрватској није им по ћуди председник југосл. академије; а у Француској нису били задовољни са председником републике. Но кад је та редња већ ударила, ваљда ће скорим доћи ред и на друге председнике, као на пример на председника саборског одбора и митрополитског савета, те ће га зараза однети на како пусто острво, као оно Робинзона Крусе (главе ру се). У немиду политичку ситуацију унео је мало ведрине касапин Стеван Виндига, гато је одгризао нос својој жени, и „Радикал" Пере Тодоровића, што је отворио рубрику за јавни разговор између љубазника и љубазница, кредитора и дужника, и иначе на форму бечког „Тагблата",те тако већ неке моралне госпођице дају рандевус код видинске чесме у невидимско доба, у 9 сати у вече, и неки веровници обећавају својим дужницима, да ће им честно име обесмртити и предати потомству, штампајући га у новинама, тамо негде међу огласима на Бергеров „лебертран" и на конофос Бернхарда Тиха у Брину. С погледом на наше књижевне прилике имамо да прибеле:^имо, да ће наши књижевни листови „Јавор" и „Стражилово", ако публика и од сада буде